У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је учињена нека друга битна повреда поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је запослен код туженог на неодређено време по основу уговора о раду број .. од 01.06.2006. године, а према касније закљученим анексима исти је радио као продавац касир. Послове је обављао у Регионалном центру Централна Србија Дирекција за малопродају, блок промет бензинска станица „ББ“. Дана 22.01.2013. године извршена је контрола рада радника на бензинској пумпи и утврђено да тужилац као касир није фискализовао сву продају робе и то за продатих 198,44 литра горива, тј. није извршио евидентирање промета преко фискалне касе, а чија вредност продатог горива је 6.620,92 динара, чиме је извршио повреду радне обавезе из члана 71. став 1. тач. 2. и 17. Колективног уговора јер се није придржавао односно није спровео одлуку донету од стране органа послодавца, а предметна повреда може да има обележје кривичног дела, привредног преступа или прекршаја предвиђених законом. Тужиоцу је достављено упозорење ради изјашњења па је по спроведеном поступку утврђено да је тужилац повредио своју обавезу из члана 21. став 1. уговора о раду, па је позивом на назначене одредбе члана 179. став 2. тачка 1. и члана 192. Закона о раду донео решење о отказу уговора о раду тужиоцу.

Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда, одбио жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Наиме, према члану 179. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05... 54/09) прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то: ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду. Према члану 21. став 2. уговора закљученог између тужиоца и туженог од 01.06.2006. године (укључујући и касније анексе) прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потреба послодавца у складу са законом, колективним уговором и овим уговором. Према тачки 2.ј) става 3. истог члана прописано је да послодавац може да откаже уговор у случају непридржавања, односно неспровођења одлука донетих од стране органа предузећа. Према члану 71. став 1. тачка 17. Колективног уговора за НИС а.д. Нови Сад прописано је да постоји повреда радне обавезе у виду непридржавања односно неспровођења одлука донетих од стране послодавца (тачка 2), ако запослени учини било коју од повреда радне обавезе који истовремено имају обележје било ког кривичног дела, привредног преступа или прекршаја предвиђеног законом.

Правилно су нижестепени судови закључили да понашање тужиоца везано за фискализацију продатог артикла на предметној пумпи а где је радио као продава - касир представља основан разлог за доношење одлуке о престанку радног односа јер је евидентно да се ради о повреди радне обавезе која је тежег карактера и да у складу са цитираним прописима истом лицу које учини такву повреду може бити изречена мера престанак радног односа. Нижестепени судови су правилно оценили да је тужени донео одлуку у складу са законом, правилном применом прописа о поступку отказа од стране послодавца, као и правилном применом материјалних прописа који регулишу повреду радне обавезе код туженог у вршењу оваквих послова.

Тужилац се позива на повреду одредбе члана 374. став 1. тачка 12. ЗПП, међутим, та битна повреда није разлог због кога се не може изјавити ревизија. Достава решења о престанку радног односа је уредно извршена у складу са одредбом члана 185. Закона о раду, на пријављено пребивалиште тужиоца, па су стога неосновани наводи да је приликом спровођења поступка давања отказа повређена назначена одредба члана 185. Закона о раду. Због тога се наводима ревизије тужиоца неосновано побија правилност примене материјалног права.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић