Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 254/24 од 12.06.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца – противтуженог и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом, другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, првостепена пресуда је у преосталом делу укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, става првог изреке, тужилац – противтужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући пресуду у побијаном делу у смислу одредби чланова 403. став 2. тачка 1. и 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) и чланова 208. и 227. став 2. Породичног закона („Службени гласник РС“ бр. 18/05 ... 6/15), Врховни суд је утврдио да је ревизија у делу којим се побија одлука о разводу брака недозвољена, а у преосталом делу неоснована.

По наведеним законским одредбама, дозвољеност ревизије цени се по правилима Породичног закона, као посебног закона. Породични закон предвиђа да је ревизија у породичним односима увек дозвољена, осим ако овим законом није друкчије одређено (члан 208.), а да се правноснажна пресуда у брачном спору не може побијати ванредним правним лековима у погледу дела у коме је донета одлука о поништењу или разводу брака (члан 227. став 2.). Из наведених разлога, одлука у ставу првом изреке донета је на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

У поступку доношења пресуде у преосталом делу, није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене чланом 374. став 2. тачке 1, 7. и 12. ЗПП, на које је ревизијом указано по одредбама члана 407. ЗПП нису предвиђене као разлог због ког се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, брак странака који је правноснажно разведен, склопљен је 30.09.2017. године. У току брака рођена је заједничка малолетна ћерка Кристина 08.01.2019. године. Заједница живота супружника прекинута је новембра 2022. године, од ког времена тужена – противтужиља, мајка, фактички самостално врши родитељско право над малолетним дететом. Према налазу и мишљењу надлежног органа старатељства, оба родитеља имају адекватне услове за раст и развој детета и поседују капацитете за несметано обављање родитељске дужности. Узраст и пол детета, као и доследност у васпитавању детета, развијена блискост којом се обезбеђује безбедност и стабилност развоја, опредељују предлог органа старатељства да се мајци повери самостално вршење родитељског права.

Нижестепени судови, са полазиштем на овако утврђене чињенице и мишљење органа старатељства одлуку о супротстављеним захтевима странака за самостално вршење родитељског права заснивају на одредби члана 77. став 3. Породичног закона.

По становишту Врховног суда, правилно су нижестепени судови донели пресуду у побијаном делу, у складу са дужношћу да у брачном спору одлуче о вршењу родитељског права по одредби члана 226. став 1. Породичног закона.

Малолетна Кристина је сада у узрасту од пет година, од фактичког прекида брачне заједнице новембра 2022. године живи са мајком која има доследан васпитни стил и развила је блискост са дететом, па је одлука која је донета уз уважавање мишљења органа старатељства у складу са најбољим интересом малолетног детета, који је по одредбама чланова 6. став 1. и 266. став 1. Породичног закона императив у споровима за вршење родитељског права.

Тужилац – противтужени у разлозима ревизије не наводи због чега сматра да је погрешно примењено материјално право, већ се његови наводи ограничавају на указивање да су почињене битне повреде одредаба парничног поступка у погледу састава првостепеног суда и уредености поднесака, које законом нису предвиђене као разлог због кога се ревизија може изјавити.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић

ВГ