Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић, Весне Мастиловић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ и ВВ, обоје из ..., чији је пуномоћник Срђан Просеница, адвокат из ..., против туженог ГГ из ..., чији је пуномоћник Милош Субаков, адвокат из ..., ради утврђења раскида уговора и предаје поседа, одлучујући о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 682/23 од 18.05.2023. године, у седници већа одржаној дана 17.04.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 682/23 од 18.05.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 682/23 од 18.05.2023. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ захтеви странака за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 682/23 од 18.05.2023. године одбијене су жалбе и потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду П 321/22 од 08.12.2022. године којом је одбијен тужбени захтев тужилаца да се утврди да је уговор о закупу пољопривредног земљишта од 16.12.2020. године раскинут 01.10.2021. године и да се обавеже тужени да тужиоцима преда у посед парцеле ..., ..., ..., ... и ... КО ..., као и да се обавеже тужени да тужиоцима накнади трошкове поступка, и којом су обавезани тужиоци да туженом солидарно на име трошкова поступка исплате износ од 31.805,00 динара (став први изреке). Одбијени су захтеви странака за накнаду трошква жалбеног поступка (став други изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени је одговорио на ревизију.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. Закона парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011...10/23, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној.

Чланом 404. став 1. Закона парничном поступку – ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. овог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев тужилаца да се утврди да је уговор о закупу пољопривредног земљишта од 16.12.2020. године раскинут 01.10.2021. године и да се обавеже тужени да тужиоцима преда у посед парцеле ..., ..., ..., ... и ... КО ... . Тужбени захтев тужилаца је одбијен јер тужиоци нису имали право да захтевају утврђење да је уговор о закупу раскинут из разлога неплаћања закупнине у року који је битан елеменат уговора, у ситуацији када је ранији власник примио закупнину и тиме одржао уговор на снази, а тужиоци, као нови власници и закуподавци, нису обавестили ранијег власника и закупца о промени власника закупљене ствари пре исплате закупнине. Даном извршности решења Агенције за реституцију 27.10.2021. године нови власници стичу право да им ранији власник уступи већ исплаћену закупнину.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда у којима је одлучивао о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем или правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужиоци уз ревизију нису доставили нити указали на правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.01.2022. године. Вредност предмета спора, побијаног дела је 42.744.00 динара. Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Врховни суд је одлуку о захтеву тужилаца и туженог за накнаду трошкова по ревизији, садржану у ставу трећем изреке, донео применом члана 165. став 2. у вези чланова 153.став 2. и 154.став 1. ЗПП, имајући у виду да тужиоци нису успели са ревизијом, а захтев туженог за накнаду за састав одговора на ревизију није усвојен јер није био нужан трошак за вођење ове парнице.

Председник већа-судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић