.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1568/2023
26.06.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Бранка Станића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Гордана Станковић, адвокат из ..., против туженог ЈП ЕПС Београд, Огранак РБ „Колубара“ Лазаревац, ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4330/22 од 28.12.2022. године, у седници одржаној 26.06.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4330/22 од 28.12.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4330/22 од 28.12.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лазаревцу П1 421/21 од 10.10.2022. године, исправљеном решењем истог суда од 28.11.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се поништи као незаконит анекс бр. 4 уговора о раду бр. .. од 16.09.2020. године, закључен 08.07.2021.године, између тужиоца и туженог, што је тужени дужан трпети и признати и омогућити да се тужилац врати на радно место које одговара његовој стручној спреми и радном искуству са коефицијентом посла 4,1 који је имао пре закључења анекса бр. 4 уговора о раду бр. .. од 16.09.2020. године, закљученог 08.07.2021.године. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 4330/22 од 28.12.2022. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда, исправљена решењем од 28.11.2022. године, у делу става првог изреке којим је одбијен тужбени захтев тужиоца за поништај анекса бр. 4 уговора о раду бр. .. од 16.09.2020. године, закљученог 08.07.2021.године, између тужиоца и туженог, и у ставу другом изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда, исправљена решењем од 28.11.2022. године, у осталом делу става првог изреке пресуде и одбачена је тужба да се тужени обавеже да тужиоца врати на радно место које одговара његовој стручној спреми и радном искуству са коефицијентом посла 4,1 који је имао пре закључења анекса бр. 4 уговора о раду бр. .. од 16.09.2020. године, закљученог 08.07.2021.године. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.
Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиоца тако што је одбијен тужбени захтев којим је тражио да се утврди да је ништав анекс бр. 4 уговора о раду од 08.07.2021. године, којим је тужилац премештен на друго радно место уз промену елемената за утврђивање основне зараде запосленог. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, имајући у виду да материјално право, као ни правно схватање на којем је заснована побијана одлука нису у супротности са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда и Врховног касационог суда, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке нижестепених судова, јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари поднета је 02.09.2021. године. Предмет тужбеног захтева је да се утврди да је ништав анекс уговора о раду који је тужилац закључио са туженим, а којим анексом је тужилац премештен на друго радно место уз промену елемената за утврђивање основне зараде запосленог.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.
Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа, предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ да се утврди да је ништав анекс уговора о раду којим је тужилац премештен на друго радно место уз промену елемената за утврђивање основне зараде запосленог.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
