Виши суд у Чачку је, пресудом Гж рр 218/23 од 27.05.2024. године, ставом I изреке, одбио као неосновану жалбу тужиље и потврдио пресуду Основног суда у Чачку Прр1 41/22 од 20.04.2023. године. Ставом II изреке, одбијен је захтев тужиље за досуђење трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила благовремену посебну ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на потребу уједначавања судске праксе у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају је потребно уједначавање судске праксе о праву тужиље на накнаду неимовинске штете у односу на тужену, па је Врховни суд одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажнм решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст 1984/21 од 25.06.2021. године, усвојен је приговор предлагача, овде тужиље, и утврђена јој је повреда права на суђење у разумном року у предмету Привредног суда у Београду Ст 59/2010, те је наложено стечајном судији у том предмету да у року од четири месеца предузме неопходне мере и радње које су потребне да би се приступило уновчењу имовине стечајног дужника. Стечајни судија се, на захтев суда, изјаснио да је тужиља благовремено поднела пријаву потраживања на основу изостале зараде у стечајном поступку над ''Југобанком'', 19.03.2002. године, број пријаве 791 у износу од 12.213,38 динара, са законском затезном каматом од 03.01.2022. године до исплате. На рочишту за испитивање пријаве потраживање које је одржано 22.05.2003. године пред Трговинским судом у Београду, потраживање под редним бројем 791 је признато у износу од 385,27 динара, са законском затезном каматом до 30.06.2013. године. На главни дуг од 385,27 динара тужиљи је обрачуната законска камата, закључно са 30.06.2013. године у износу од 725,00 динара. Стечајни поступак над стечајним дужником ''Југобанка'' а.д. Београд отворен је решењем Трговинског суда од 03.01.2002. године и даље је у току. На основу извештаја Повереника стечајног управника који је као прилог достављен уз извештај стечајног судије, утврђено је да на дан 05.07.2001. године не постоји државни нити друштвени капитал, већ постоји само акцијски капитал Агенције за осигурање депозита. Универзални правни сукцесор наведене Агенције је Агенција за осигурање депозита основана Законом о Агенцији за осигурање депозита дана 25.07.2005. године (''Службени гласник РС'', бр. 14 од 04.02.2015. године и 51 од 25.05.2017. године).

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље одбили налазећи да стечајни дужник у предмету Привредног суда у Београду Ст 59/10 није привредно друштво које послује са већинским друштвеним, односно државним капиталом.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су погрешно применили материјално право.

Одредбом члана 31. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр. 40/2015), прописана је објективна одговорност Републике Србије за имовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року.

Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су, без њихове кривице, остала неизвршена и у поступку стечаја вођени над стечајним дужником за већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року (Закључак усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.11.2018. године).

У конкретном случају, тужиљи је у стечајном поступку вођеним у предмету Ст 59/2010 над стечајним дужником ''Југобанка'' а.д., признато новчано потраживаење из радног односа. Стечајни дужник је од 2001.године пословао као привредни субјект са већинским друштвеним, односно државним капиталом. Одлуком Савета Агенције Савезне Републике Југославије за осигурање депозита и санацију банака О бр. БС 38/2001 од 05.07.2001. године, донетом на основу одредби чланова 8. и 12. Закона о санацији, стечају и ликвидацији банака (''Службени лист СФРЈ'', бр. 84/89 и 63/90 и ''Службени лист СРЈ'', бр. 37/93 ... 44/98), проглашене су неважећим све до тада емитоване акције означене банке, чиме су престала сва права њених акционара и они обавезани да у року од 30 дана од дана објављивања јавног позива врате банци акције, односно потврде о власништву акција, у супротном сматраће се да су њихове акције неважеће и да по том основу губе својства акционара. Истог дана, Агенција је донела и одлуку О бр. БС 39/2001 о емитовању акција банке на име иницијалног улога Агенције, ради покретања поступка санације банака, које ће Агенција откупити у целости одмах по њиховом емитовању. Универзални правни сукцесор те Агенције је Агенција за осигурање депозита основана Законом о агенцији за осигурање депозита (''Службени гласник РС'', бр. 61 од 25.07.2015. године), чији положај, организација, овлашћења и функције су уређени Законом о агенцији за осигурање депозита (''Службени гласник РС'', бр. 14/15 и 51/17). У одредби члана 7.тог Закона, прописана су средства која Агенција за осигурање депозита користи за своје пословање, а у члану 9., да је Влада Републике Србије дужна да, на захтев Агенције, по хитном поступку донесе одлуку о обезбеђењу средстава из буџета Републике Србије или задуживање у земљи и иностранству на основу акта Народне скупштине и у складу са Законом о буџету и Законом којим се регулише јавни дуг.

На основу изложеног, следи да постоји одговорност тужене за имовинску штету коју тужиља потражује у овом спору, у смислу одредбе члана 31. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року, у висини неисплаћеног потраживања у поступку стечаја ''Југобанка'' а.д., чији је капитал од 05.07.2001. године у власништву Агенције за осигурање депозита и санацију банака, а чији је правни следбеник Агенција за осигурање депозита. На признато потраживање, тужиљи припада и законска затезна камата од дана подношења тужбе (13.06.2022.године), пошто је тужена од тада у доцњи, у смислу одредбе члана 324. став 2. Закона о облигационим односима, док у периоду пре подношења тужбе тужена није била у доцњи, а обавеза плаћања законске затезне камате је санкција за доцњу.

Пошто је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек, Врховни суд је одлучивао о трошковима целог поступка, у смислу одредбе члана 165.став 2. Закона о парничном поступку. Тужиљи су признати трошкови које је имала на име ангажовања пуномоћника, адвоката за састав тужбе и једног поднеска од по 9.000,00 динара, заступање на једном неодржаном рочишту од 6.000,00 динара и једеном одржаном рочишту од 10.500,00 динара, састав жалбе и ревизије од по 18.000,00 динара, у границама њеног опредељеног захтева у смислу одредбе члана 163. став 2. Закона о парничном поступку, а применом важеће Адвокатске тарифе.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 416. став 1. у вези одредбе члана 153. став 1. и 154 . Закона о парничном поступку, пошто делимичан неуспех тужиље у делу захтева за камату није био од утицаја на одлуку о трошковима .

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић