Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2162/21 од 31.01.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда је потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени-противтужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, али и због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, како то произлази из навода његове ревизије, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23). Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, те начин пресуђења и разлоге нижестепених судова, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Нижестепени судови су о захтеву за утврђење права својине по основу ванредног одржаја одлучили на основу конкретне чињеничне подлоге, а део ревизијских навода којима се оспорава утврђено чињенично стање и закључак о савесности не може бити дозвољен ревизији разлог на основу члана 407. став 2. ЗПП. Осим тога, ово питање је довољено расправљено у судској пракси, па нема потребе ни за уједначавањем судске праксе, нити за новим тумачењем права. Указивањем у ревизији на погрешну оцену доказа, тужени-противтужилац истиче битну повреду одредба парничног поступка из члана 371. став 1. Закона о парничном поступку, која по члану 404. став 1. ЗПП не представља разлог за изјављивање посебне ревизије.

С обзиром на изнето, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 05.11.2019. године, а противтужба 11.02.2020 динара. Вредност предмета спора по тужби је 30.000,00 динара, а по противтужби 10.000,00 динара.

Како се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић