Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Светлане Томић Јокић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Небојше Шеперца, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К.бр. 31/25 од 18.11.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-16/26 од 03.02.2026. године, у седници већа одржаној дана 07.04.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Небојше Шеперца, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К.бр. 31/25 од 18.11.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-16/26 од 03.02.2026. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Јагодини К.бр. 31/25 од 18.11.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ, за које му је суд утврдио казну затвора у трајању од 1 године и кривичног дела непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296. став 1. КЗ, за које му је суд утврдио новчану казну у износу од 100.000,00 динара, те је осуђен на: - казну затвора у трајању од 1 године у коју му је урачунато време проведено у притвору од 01.05.2020. до 22.05.2020. године и која ће се извршавати у просторијама у којима окривљени станује, у ... улица ... број .., без примене електронског надзора, а које окривљени не сме напуштати осим у случајевима прописаним Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује суд ће одредити да остатак казне издржи у Заводу за извршење казне затвора и

- новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико то не учини иста ће бити замењена казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара неплаћене казне суд одредити један дан казне затвора, а уколико плати део новчане казне остатак казне сразмерно ће се заменити казном затвора, а уколико исплати остатак новчане казне извршење казне ће се обуставити.

Према окривљеном АА изречена је и мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 3 месеца рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим да се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у време трајања мере. Одлучено је и о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-16/26 од 03.02.2026. године делимично је усвојена жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Јагодини и пресуда Вишег суда у Јагодини К.бр. 31/25 од 18.11.2025. године преиначена само у погледу одлуке о казни и мери безбедности, тако што је Апелациони суд окривљеном АА најпре утврдио појединачне казне за кривична дела за која је првостепеном пресудом оглашен кривим и то за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ казну затвора у трајању од 1 године, а за кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296. став 1. КЗ новчану казну у износу од 100.000,00 динара, те је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године у коју му је урачунато време проведено у притвору од 01.05.2020. године до 22.05.2020. године и коју ће издржавати у Заводу за извршење казне затвора и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана, а уколико новчану казну не плати у одређеном року иста ће бити замењена казном затвора тако што ће за сваких неплаћених 1.000,00 динара неплаћене казне суд одредити један дан казне затвора, док је на основу члана 86. КЗ у вези члана 297. став 5. КЗ окривљеном изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 1 године, с тим да се време проведено на издржавању казне затвора неће урачунати у време трајања мере, док су у преосталом делу жалба јавног тужиоца и жалба браниоца окривљеног одбијене као неосноване и првостепена пресуда у непреинечаном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Небојша Шеперац због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и окривљеног АА ослободи од оптужбе или исте укине и списе предмета врати Вишем суду у Јагодини ради поновног одлучивања.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те по оцени навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и жалбеним судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП. Наведену повреду бранилац образлаже наводима да се побијане пресуде заснивају на неодрживом закључку о постојању неприлагођене брзине, те да је суд након што је утврђена чињеница да на предметној деоници не постоји знак за насељено место и знак ограничења брзине (произлази из записника о увиђају и дописа надлежне општине), задржао закључак о кривици уводећи апстрактни појам неприлагођене брзине. По ставу одбране, неприлагођена брзина, без навођења у изреци пресуде која је то брзина прилагођена и по ком пропису – није чињеница, већ закључак, који не може да се налази у изреци пресуде. Даље се наводи да из налаза судскомедицинског вештака произлази да је смрт оштећене наступила услед гажења пнеуматиком у покрету, а да окривљени није могао извршити гажење, јер су точкови његовог возила били блокирани услед кочења и да повреде оштећене не одговарају механизму удара возила у усправном положају пешака будући да се вештак судскомедицинске струке категорично изјаснио да су повреде оштећене, сада покојне ББ, настале механизмом прегажења, због чега узрочна веза између радње окривљеног и смртне последице није поуздано утврђена. Бранилац наводи и да је вештак саобраћајне струке утврдио да је покојна могла да уочи надолазеће возило на удаљености од око 70 метара, а то значи да је постојала објективна могућност уочавања опасности, временска дистанца за реакцију и могућност да се предупреди опасна ситуација, а да покојна ББ није реаговала, те да у анализи саобраћајне незгоде може представљати пропуст пешака и фактор који је директан узрок опасне ситуације. Такође се наводи да сама чињеница да се возило кретало брзином већом од дозвољене не значи да је та брзина у директној узрочно- последичној вези са настанком саобраћајне незгоде, већ је неопходно утврдити да ли је управо та радња била одговарајући узрок настанка последице. У конкретном случају, постоје околности које указују да је опасна ситуација настала услед укључивања возила уназад из дворишта и боравка пешака на коловозу, а што представља самосталне радње које имају непосредан значај за настанак незгоде. Стога закључак да је управо неприлагођена брзина окривљеног представљала одлучујући узрок настанка смртне последице није заснована на правилној примени кривичног закона, јер је непрописно укључивање возила уназад из дворишта на коловоз створило изненадну препреку у саобраћају, коју окривљени није био дужан да предвиди јер возач није обавезан да рачуна са противправним и неочекиваним понашањем других учесника у саобраћају.

На описани начин, иако се бранилац формално позива на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, која је законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, исти износи сопствену оцену изведених доказа везану за узрок настанка саобраћајне несреће, узрочно- последичну везу између радње коју је окривљени предузео критичном приликом и наступелих последица, истовремено полемишући и са доприносом оштећених на који начин, по ставу овог суда, суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП.

Поред изнетог, бранилац окривљеног у образложењу захтева за заштиту законитости означава и образлаже повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

Међутим, чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди, односно повреда закона из члана 440. ЗКП, као и повреда закона из члана 441. став 1. ЗКП, сходно одредбама члана 485. ЗКП, нису предмет разматрања од стране Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле, нису дозвољени разлози, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Небојше Шеперца, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић