Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 1372/22 од 29.09.2022. године, одбијена је као неоснована жалба предлагача и потврђено првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Противник предлагача ББ је дао одговор на ревизију.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. Закона о парничном поступку у вези са чланом 420. став 1. и 6. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП („Службени гласник РС“, бр. 25/82...14/22), Врховни суд је оценио да ревизија предлагача није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Без утицаја је указивање на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, будући да ова повреда не представља ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП. Побијано решење садржи све елементе предвиђене одредбом члана 355. ЗПП, па се неосновано указује на битну повреду поступка из члана 374. став 1. у вези члана 355. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем Одељења за привреду и имовинскоправне послове Општине Лајковац бр. 465-160/2005-04 од 15.01.2016. године, експроприсане су непокретности у приватној својини предлагача и то: земљиште к.п. бр. 937/8 њива 4. класе површине 0.80.90 ха и к.п. бр. 939/5 њива 5. класе површине 0.20.39 ха, сусвојина противника предлагача АА са уделом од ¾ и ГГ са уделом од ¼, к.п. бр. 937/14 воћњак 3. класе површине 0.27.56 ха и к.п. бр. 939/1 воћњак 3. класе површине 0.49.70 ха као приватна својина противника предлагача АА са уделом од 6/8, ББ са уделом од 1/8 и ВВ са уделом од 1/8, а у корист предлагача у циљу изградње објеката потребних за заштиту површинског копа Тамнава – Западно поље од Великих вода са међуслива Кладнице. На експроприсаним парцелама су се налазили дрвна маса око парцела и воћни засади и грађевински објекти и припадци. У поступку пред органом управе није закључен споразум за експроприсано земљиште, воћне засаде и дрвну масу па су списи достављени суду ради одређивања накнаде. Према налазу и мишљењу вештака пољопривредне струке из фазе обезбеђења доказа и вештака у судском поступку вредност дрвене масе на експроприсаним парцелама у сувласништву противника предлагача АА у складу са његовим уделом од ¾ на парцелама 937/8 и 939/5 износи 111.413,25 динара, а на парцелама 939/1 и 937/14 у складу са његовим уделом од 6/8 износи 105.954,75 динара. Учесници у поступку нису имали примедбе на дату процену вредности дрвне масе. Вредност воћних засада је утврђена из основног и допунског налаза Градског завода за вештачење, који су свој налаз базирали на основу података из поступка обезбеђења доказа. На делу к.п. бр. 930/1 и 939/14 у време обезбеђења доказа у априлу 2018. године је постојао засад јабука од укупно 938 стабала старости 15 година, који припадају противницима предлагача ББ и ВВ и вредност засада износи 1.578.710,00 динара. Грађевински припадци који су пописани и описани у налазу ГЗВ износе 3.521.000,00 динара. На делу к.п. бр. 939/1 и 937/14 и на к.п. бр. 939/5 и 937/8 који су у одређеном уделу били у поседу противника предлагача АА, постојао је засад од 2951 стабала јабука, 12 џенарика и 5 ораха, све старости 15 година чија вредност износи према налазу вештака 4.666.115,00 динара, док је вредност грађевинских припадака 3.385.000,00 динара. У налазу и допуни налаза ГЗВ је исказао стање воћних засада на терену.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, имајући у виду налаз вештака из поступка обезбеђења доказа и прихватајући налаз и мишљење вештака ГЗВ, нижестепени судови су применом члана 134. став 1., 137. Закона о ванпарничном поступку, члана 3. Закона о парничном поступку, члана 4. став 4. Закона о основама својинскоправних односа и одредбе члана 45. Закона о експропријацији одредили накнаду за младе воћне засаде и грађевинске припатке противницима предлагача, као и накнаду за дрвну масу противнику предлагача АА. Како су противници предлагача своје уделе на парцелама прибавили и засадили воће и поставили грађевинске припатке пре него што су продавци писмено обавештени о покретању поступка експропријације, закључили су да у конкретном случају се не ради о злоупотреби права из члана 50. став 1. Закона о експропријацији с обзиром да су предметне парцеле биле сусвојина противника предлагача и да је неприхватљиво захтевати од власника да своје непокретности не користе све до момента добијања обавештења о предстојећој експропријацији до када је сама експропријација неизвестан правни посао.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Чланом 45. Закона о експропријацији („Службени гласник РС“, бр. 53/95, „Службени лист СРЈ“, бр. 16/06 и „Службени гласник РС“, бр. 20/2009 са изменама и допунама), прописано је да се накнада за експроприсани виноград или воћњак који даје плодове одређује тако што се одреди обештећење за земљиште према члану 42. овог закона, па се том износу дода тржишна цена неамортизованих инвестиција уложених за подизање и одржавање таквог винограда или воћњака и износ чистог приноса који би тај виноград или воћњак дао, с обзиром на своју старост и плодност, онолико година колико је потребно да се подигне и да ступи у пуну родност нов виноград или воћњак (став 1); накнада за експроприсани млад виноград или воћњак који не даје плодове одређује се тако што се одреди накнада за земљиште према члану 42. овог закона, па се томе дода вредност инвестиција уложених за његово подизање и износ чистог приноса који би се остварио за онолико година колико је тај виноград или воћњак стар до тренутка експропријације(став 2). Чланом 47. став 1. овог закона прописано је да накнада за експроприсану зрелу или приближно зрелу шуму представља вредност шумских сортимената осталих шумских производа утврђена према тржишним ценама на камионском путу или другом утоварном, односно откупном месту, умањена за трошкове производње. Чланом 50. Закона о експропријацији прописано је да ранији сопственик нема право на накнаду за улагање које је извршио после дана када је писмено обавештен о поднетом предлогу за експропријацију, осим трошкова који су били неопходни за коришћење непокретности (став 1.). Обавештење о поднетом предлогу за експропријацију ранијем сопственику доставља орган надлежан за доношење решења о експропријацији (став 2.).

У конкретном случају, противницима предлагача којима је извршена експропријација катастарских парцела по решењу Одељења за привреду и имовинскоправне послове Општине Лајковац бр. 465-160/2005-04 од 15.01.2016. године припада накнада за младе воћне засаде и грађевинске припатке односно противнику предлагача АА накнада за дрвну масу, а према стању које је утврђено у поступку обезбеђења доказа и чија је висина утврђена од стране судског вештака.

По оцени Врховног суда, наводима ревизије се не доводи у сумњу закључак другостепеног суда да противницима предлагача припада накнада за младе воћне засаде и грађевинске припадке, с обзиром да је у току поступка утврђен број, изглед, старост и принос воћњака и разјашњена чињеница у погледу грађеивнских припадака, као и дрвне масе на парцелама противника предлагача АА, па је правилном применом одредаба члана 47. и 45. Закона о експропријацији одређена накнада по наведеним основама.

Неосновано предлагач у ревизији оспорава закључак нижестепених судова да се у конкретном случају не ради о злоупотреби права односно да се не ради о ситуацији из члана 50. став 1. Закона о експропријацији с обзиром да је обавештење о поднетом предлогу за експропријацију достављено ранијем власнику 19.10.2005. године након што су противници предлагача закључили писане оверене уговоре о купопродаји са ранијим власницима. При томе треба имати у виду да су противници предлагача у посед парцела ступили пре овере уговора о купопродаји и то 2002. године, а воћни засади засађени су 2003. године, знатно пре добијања обавештења о поднетом предлогу за експропријацију. Стога, противник предлагача није доказао да су засади формирани у циљу увећања вредности непокретности уочи експропријације, из чега следи правилност закључка другостепеног суда да нема места примени одредбе члана 4. став 4. Закона о основама својинскоправних односа.

Врховни суд је ценио и остале наводе ревизије, али како се њима не доводи у сумњу правилност и законитост донете одлуке, ти наводи нису посебно образложени.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Захтев противника предлагача ББ за накнаду трошкова одговора на ревизију је одбијен јер наведени трошкови нису били потребни ради одлучивања у поступку по ревизији.

Председник већа – судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић