Апелациони суд у Новом Саду је, пресудом Гж2 311/25 од 17.07.2025. године, ставом првим изреке, делимично усвојио, а делимично одбио пресуду Основног суда у Новом Саду П2 2130/2023 од 02.04.2025. године и исту пресуду преиначио у делу којим је утврђен начин одржавања личних односа туженог са малолетним ВВ до дететове треће године живота, тако што ће се контакти одвијати: 5 дана у континуитету од 16-19 часова, без присуства мајке, тако што ће отац долазити по дете на адресу мајке и враћати га на исту адресу; уколико отац остаје дуже од пет дана у Србији: након петог дана контакта, исти ће се реализовати средом од 16-19 часова. Први викенд након континуитета од пет дана дете ће бити са мајком, а наредни викенд са оцем, без присуства мајке, у периоду од суботе у 12 часова до недеље у 15 часова, у месту пребивалишта детета, тако да ће отац долазити по дете на адресу мајке и враћати га на исту адресу; током летњег распуста (јул и август) 7 дана у континуитету у терминима када се родитељи договоре, са ноћењем и без присуства мајке, у месту пребивалишта детета; у усвајајућем делу одлуке о доприносу за дечије издржавање, тако што је одбијен тужбени захтев за дечије издржавање преко износа од 30.000,00 динара до досуђеног износа од 40.000,00 динара. Потврђена је у преосталом непреиначеном усвајајућем делу одлуке о тужбеном захтеву, одбијајућем делу одлуке о противтужбеном захтеву и у делу одлуке о привременој мери и трошковима поступка. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени-противтужилац је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао другостепену пресуду, у смислу одредбе члана 408. ЗПП Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да ревизија туженог-противтужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а није учињена ни нека друга битна повреда одредаба парничног поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и тужени су засновали ванбрачну заједницу која је трајала од фебруара 2021. године до октобра месеца 2023. године. У тој заједници је ...2023. године рођено заједничко дете малолетни ВВ. Тужени живи и ради у ..., па је у могућности само повремено да виђа малолетно дете. Мајка није сагласна да тужени виђа дете без њеног присуства због узраста детета јер сматра да тужени не би адекватно препознао потребе малолетног детета. Изразила је забринутост по питању конзумирања алкохола од стране туженог. Тужиља је рођена ...1981. године. Има завршену средњу ... школу. Из прве брачне заједнице има кћерку ГГ стару ... година. Живи са малолетним ВВ и кћерком ГГ као подстанар у стану у ..., који плаћа 480 евра месечно. Запослена је као ... у ... и остварује зараду од 100.000,00 динара месечно. Поред зараде остварује приход од продаје ..., јер се бави ..., и од ... ''...'', свака три месеца добија око 5.-7.000,00 динара, у зависности од продаје књига. Тужиља има кредитно задужење које плаћа у износу од 5.500,00 динара месечно. Комуналије за стан су 20.000,00 динара месечно. Тренутно тражи стан са нижом закупнином. За издржавање мал. кћерке тужиља добија између 15. и 20.000,00 динара месечно. Тужени је по привременој мери плаћао алиментацију од 24.000,00 динара, а раније када су били у добрим односима са тужиљом-противтуженом доприносио је издржавању мал. ВВ. Повремено је куповао гардеробу. Привременом мером био је уређен начин одржавања односа туженог-противтужиоца са мал. ВВ.

Тужени је .... Бави се ... од ког може да заради око 9.-10.000 евра годишње по сезони. Живи у ... са мајком у двособном стану величине 70 м2. Има ... апартмана у ... и локал од 9 м2, који је у власништву његове мајке која од издавања истог месечно може да заради око 500 евра. Тужени је обећао да ће тужиљи плаћати закупнину за стан у коме живе мал. ВВ и она. Тадашња закупнина је износила 520 евра. Закупнину је плаћао годину дана, а након тога је престао, јер је тужиља престала да му омогућава видео комуникацију са сином и није хтела да шаље видео записе и слике сина. Тужени је планирао да заједно бораве у том стану док се он налази у Србији како би могао виђати сина, али у новонасталој ситуацији када нису у добрим односима приморан је да изнајмљује стан кад дође у ..., што је увећало његове додатне трошкове. Стан у ... плаћа 50 евра дневно, а пут га кошта укупно око 500 евра, што укључује и трошкове смештаја, хране и путне трошкове. Предлог Центра за социјални рад Новог Сада је да тужиља-противтужена самостално врши родитељско право над мал. ВВ. Утврђено је да она поседује све неопходне вештине и компетенције неопходне за правилан раст и развој детета. Адекватно увиђа потребу да дете има редовне контакте са другим родитељем и не препознаје се да има намеру да те контакте опструише или онемогући.

Првостепени суд је утврдио да су месечне потребе за мал. ВВ око 31.000,00 динара. Малолетни ВВ има алергију на ..., те му је потребна куповина квалитетније хране. Закључио је да оба родитеља поседују адекватне родитељске компетенције. Међутим, имајући у виду развојне потребе детета и њихово правилно задовољење на примерен начин закључио је да мал. ВВ треба да буде поверен на вршење родитељског права овде тужиљи, мајци, а уредио је и начин виђања мал. ВВ са својим оцем, овде туженим-противтужиоцем, на начин ближе описан у изреци пресуде. Обавезао је туженог-противтужиоца да на име доприноса за издржавање мал. ВВ плаћа 40.000,00 динара, уплатом на текући рачун мајке АА или путем поште РС, најкасније до 05.-ог у месецу за текући месец, почев од 05.12.2023. године. Одбио је противтужбени захтев туженог-противтужиоца да се тужени-противтужилац обавеже да плаћа на име издржавања 24.000,00 динара и да се обавеже тужиља-противтужена да му накнади трошкове поступка. У току поступка усвојена је и привремена мера којом је утврђен начин одржавања личних односа између туженог-противтужиоца и мал. ВВ, с тим што је одлучено да привремена мера траје до правноснажног окончања поступка.

Другостепени суд је прихватио правну аргументацију првостепеног суда, с тим што је преиначио првостепену пресуду у делу којим је утврђен начин одржавања личних односа туженог са мал. ВВ, до његове треће године живота и тај однос уредио ближе означен у изреци другостепене пресуде. Преиначио је и део првостепене пресуде који се односи на допринос за издржавање мал. ВВ, тако што је првостепену пресуду потврдио за износ од 30.000,00 динара, а док је у преосталом делу од 30.000,00 до досуђеног износа од 40.000,00 динара преиачио и одбио тужбени захтев тужиље- противтужене. Првостепена пресуда је у преосталом делу потврђена и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове жалбеног поступка.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је на утврђено чињенично стање правилно применио материјално право. Правилно је закључио другостепени суд да је досуђени износ на име доприноса за издржавање мал. ВВ од 40.000,00 динара превисоко утврђен, ако се узме да су потребе мал. детета утврђене на износу од 56.434,00 динара. Имајући у виду висину примања туженог-противтужиоца, правилно је другостепени суд закључио да је износ који је тужени-противтужилац дужан да плаћа на име издржавања од 30.000,00 динара месечно, те да је тај износ адекватан, имајући у виду потребе мал. ВВ и његов узраст. Правилно је поступио другостепени суд када је редуковао начин одржавања личних односа тужиоца са мал. ВВ до треће године живота. При томе је другостепени суд имао у виду да тужени-противтужилац има и трошкове превоза, јер живи у другој држави, као и друге околности и могућност да тужени-противтужилац дође у ... како би одређено време боравио са мал. ВВ. Правилна је одлука другостепеног суда када је у преосталом делу потврдио првостепену пресуду.

Наводима ревизије не доводи се у питање правилност побијане одлуке. Чињеница је да тужени-противтужилац живи у другој држави и да је растојање од места пребивалишта туженог-противтужиоца до места живота мал. ВВ на већој удаљености и да тужени-противтужилац има одређене трошкове и објективну немогућност да често виђа мал. ВВ. Међутим, мора се имати у виду да мал. ВВ има три године и да може доћи до измене начина одржавања личних односа туженог- противтужиоца са мал. ВВ.

Неосновани су наводи ревизије да је Центар за социјални рад дао предлог у погледу одржавања конатаката између туженог-противтужиоца и мал. ВВ који је неадекватан. Супротно томе, стручна лица Центра за социјални рад су имала у виду све околности, а пре свега узраст мал. ВВ. Са друге сране, тужени-противтужилац није дао адекватне разлоге у чему би начин одржавања његовог односа са мал. ВВ био другачији и повољнији за мал. ВВ. Правилно је закључено да нема потребе да суд одреди вештачење на околност модела одржавања личних односа између туженог и мал. ВВ, јер се у оваквим случајевима превасходно води рачуна о интересу мал. детета, а што је од стране другостепеног суда и учињено, уз правилну оцену свих изведених доказа, правилном применом материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима поступка јер је донета у смислу члана 207. Породичног закона.

Имајући у виду напред изнето, а на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић