Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 284/16 од 22.09.2016. године, ставом првим изреке, укинута је пресуда Основног суда у Новом Саду П2 415/15 од 21.01.2016. године у одбијајућем делу тужбеног захтева и у усвајајућем делу противтужбеног захтева и у делу одлуке о трошковима поступка. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца-противтуженог којим је тражио да се измени пресуда Основног суда у Новом Саду П2 1024/13 од 19.06.2014. године, потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 46/15 од 25.02.2015. године, у делу одлуке о висини доприноса тужиоца у издржавању ћерке малолетне ББ, тако да почев од 01.04.2015. године, па убудуће, док за то постоје законски услови, плаћа месечно износ од 15.000,00 динара, до 05. у месецу за претходни месец. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац- противтужени да на име доприноса издржавања тужене малолетне ББ плаћа за период од дана подношења тужбе 06.06.2013. године до 31.01.2015. године, поред износа од 25.000,00 динара месечно досуђеног пресудом Основног суда у Новом Саду П2 1024/13 од 19.06.2014. године још износ од 21.500,00 динара (укупно 46.500,00 динара) месечно, а за период од 01.02.2015. године, па убудуће, док за то постоје законски услови, поред досуђеног износа од 25.000,00 динара, још износ од 12.000,00 динара (укупно 37.000,00 динара), месечно док за то постоје законски услови до 10. у месецу, за текући месец, на руке законском заступнику малолетног детета, са законском затезном каматом на сваки појединачни месечни износ од доспећа до исплате, с тим што ће доспеле рате платити одједном. Обавезан је тужилац-противтужени да туженој-противтужиљи на име парничних трошкова исплати износ од 117.000,00 динара. Ставом четвртим изреке, одбијен је противтужбени захтев тужене-противтужиље да се обавеже тужилац- противтужени да на име доприноса за издржавање малолетног детета плаћа од досуђених 37.000,00 динара, месечно у периоду од 01.02.2015. године, до тражених 46.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена- противтужиља је благовремено изјавила ревизију у односу на став трећи и четврти изреке, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац-противтужени је дао одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни у поступку пред другостепеним судом није учињена ни повреда из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се ревизијом указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац-противтужени и законска заступница малолетног детета били су у ванбрачној заједници од 2000. године до 2011. године из које имају малолетну ББ, рођену ... године. Правноснажном пресудом Основног суда у Новом Саду П2 1024/13 од 19.06.2014. године, самостално вршење родитељског права над малолетном ББ поверено је мајци ВВ, одређен је начин одржавања личних односа оца са дететом и обавезан отац - тужилац-противтужени да доприноси издржавању малолетног детета у висини од 25.000,00 динара, почев од 06.06.2013. године, па убудуће. Наведена првостепена пресуда укинута је пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 46/15 од 25.02.2015. године, у делу којим је одлучено о обавези тужиоца-противтуженог да доприноси издржавању малолетног детета преко износа од 25.000,00 динара до тражених 46.500,00 динара. Тужилац-противтужени је тужбом од 22.04.2015. године тражио смањење висине утврђене обавезе издржавања, а тужена- противтужиља је поднеском од 14.12.2015. године, преиначила тужбу и тражила издржавање у висини од 72.000,00 динара месечно.

У време доношења претходне одлуке малолетна ББ је била ученик ... разреда основне школе а сада има ... година. Њене укупне потребе на месечном нивоу износе око 1.000 евра (без путовања, летовања и зимовања). За њену гардеробу мајка издваја од 350 до 500 евра месечно. Почела је викендом да излази у град, у којим приликама тражи најмање 1.000,00 динара. Трошкови за фризуру и средства за хигијену на месечном нивоу износе око 100 евра. Тренира џез балет, а мајка за опрему месечно издваја око 70 евра. Месечно за исхрану је потребно 200 евра. Допунске часове плаћа 200 евра, а гориво, с обзиром да малолетно дете вози у школу и на остале активности од 150 до 200 евра. За ужину је потребно 200,00 динара дневно. Малолетна тужена похађала је курс француског језика у ... у периоду од 26.07.2015. године до 08.08.2015. године по цени од 482.227,00 динара. Њеном издржавању тужилац је доприносио до правноснажности пресуде од 19.06.2014. године износом од 15.000,00 динара, а након правноснажности пресуде износом од 25.000,00 динара.

Тужилац-противтужени је по занимању лекар. У време доношења претходне одлуке био је у радном односу у фирми „ГГ“ и остваривао месечну зараду од 20.000,00 динара. Месечно је од издавања у закуп пословних простора остваривао зараду од 5.000 евра. Засновао је ванбрачну заједницу са ДД, која је запослена као наставник ... у Електротехничкој школи „ЂЂ“ ... и остварује месечну зараду од 48.000,00 динара. Заједно живе у стану који је у његовом власништву. Тужилац има сина ЕЕ из претходног брака, рођеног ... године. Ученик је ... разреда основне школе, за његово издржавање тужилац издваја месечно 25.000,00 динара.

Сада је тужилац-противтужени незапослен и налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање. Због промењених околности тужилац сада остварује зараду од закупнине у износу од 1.900,00 евра. Режијски трошкови његовог домаћинства су непромењени, као и годишњи порез. За издржавање детета из претходног брака издваја износ од 25.000,00 динара. Његова супруга ДД остварује зараду од 40.000,00 динара, а половина зараде јој је потребна за рату кредита. Њено двоје деце из претходног брака сада живе са њима.

Законска заступница малолетног детета по занимању је педијатар. Оснивач је Специјалистичке педијатријске ординације у којој сама ради. Заједно са малолетном ББ живи у кући у ... која је у њеном власништву и даље остварује месечну зараду од најмање 1.000 евра. Осим зараде, има приходе од закупнине у износу од 200 евра. Режијски трошкови су велики, будући да је ординација у којој ради у склопу куће у којој живи. За грејање у грејној сезони издваја око 40.000,00 динара месечно. Укупни трошкови за кућу износе око 1.000 евра. Отплаћује кредит, месечни аунитет је 200 евра. Купила је нов аутомобил по цени од 24.000 евра. Мајка јој финансијски помаже како би задовољила све своје повећане трошкове и малолетне ББ.

Код овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца-противтуженог којим је тражио да се измени пресуда Основног суда у Новом Саду П2 1024/13 од 19.06.2014. године у погледу висине обавезе издржавања, делимично усвојио противтужбени захтев и обавезао тужиоца- противтуженог да на име свог дела доприноса за издржавање малолетне ББ плаћа месечно износ од 46.000,00 динара почев од 06.06.2013. године, као дана подношења тужбе, па убудуће и одбио противтужбени захтев преко досуђеног износа од 46.000,00 динара до тражених 72.000,00 динара (пресуда је правноснажна у том делу с обзиром да тужена-противтужиља није жалбом побијала одлуку у одбијајућем делу), с обзиром да стандард оба родитеља малолетне ББ превазилази просек за средину у којој живе и да су оба родитеља у могућности да у потпуности задовоље потребе малолетног детета, а које је првостепени суд проценио на 80.000,00 динара месечно.

Жалбени суд је одлучујући о жалби тужиоца, након одржане расправе укинуо првостепену пресуду у побијаном одбијајућем делу тужбеног захтева и у усвајајућем делу противтужбеног захтева, као и у делу одлуке о трошковима поступка и одбио тужбени захтев тужиоца да се измени претходна одлука којом је обавезан да доприноси издржавању малолетног детета са 25.000,00 динара на 15.000,00 динара, делимично усвојио противтужбени захтев и обавезао тужиоца- противтуженог да на име доприноса издржавању малолетне ББ плаћа за период од подношења тужбе 06.06.2013. године до 31.01.2015. године, поред износа од 25.000,00 динара, досуђеног пресудом Основног суда у Новом Саду П2 1024/13 од 19.06.2014. године, још и износ од 21.500,00 динара, укупно 46.500,00 динара, а за период од 01.02.2015. године, па убудуће, поред досуђеног износа од 25.000,00 динара, износ од 12.000,00 динара односно укупно 37.000,00 динара, а преко досуђеног износа од 37.000,00 динара, за период од 01.02.2015. године, до тражених 46.000,00 динара, одбио противтужбени захтев као неоснован.

По оцени Врховног касационог суда, побијаном одлуком исправно су оцењене све релевантне околности прописане чланом 160 став 1. и 2. Породичног закона, које су од утицаја на одлуку о висини издржавања малолетног детета и то према њеном узрасту, као и према могућностима тужиоца-противтуженог, које су утврђене на основу члана 160 став 3. истог Закона. Преко висине доприноса за који је тужилац-противтужени обавезан да учествује у издржавању малолетног детета, а до висине утврђених потреба, доприносиће тужена-противтужиља, као мајка и то како материјалним средствима, тако и радом са дететом, који се огледа у чувању, подизању, васпитавању, образовању и заступању других интереса, у мери у којој је то потребно ради заштите њене личности, права и интереса.

Имајући ово у виду, Врховни касациони суд сматра да је побијаном одлуком правилно утврђена и висина обавезе тужиоца-противтуженог, као дужника издржавања, због чега је неоснован ревизијски навод да је другостепени суд погрешно применио материјално право, односно члан 160. Породичног закона тако што није ценио укупна примања тужиоца-противтуженог.

У ревизији тужена – противтужиља у претежном делу оспорава оцену изведених доказа, чиме посредно побија утврђено чињенично стање, што по члану 407. став 2. ЗПП, не може бити ревизијски разлог.

На основу члана 414. став 1. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић