Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2843/2019
15.11.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Малина Ђокић, адвокат из ..., против туженог ББ, кога заступа Љубиша Павловића из ..., ради накнаде штете због мање обрачунате и исплаћене зараде, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1746/19 од 19.06.2019. године, у седници одржаној 15.11.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1746/19 од 19.06.2019. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1746/19 од 19.06.2019. године.
ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1746/19 од 19.06.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Ужицу П1 935/15 од 21.03.2019. године, у ставовима трећем и четвртом и одбијајућем делу става петог изреке, којима је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да му тужени на име неисплаћеног дела зараде за период од 01.10.2012. године до 31.10.2015. године исплати још 746.721,55 динара, са законском затезном каматом на појединачне месечне износе ближе означене тим ставом изреке; као и да му на наведене износе уплати доприносе за обавезно социјално осигурање надлежним фондовима, по законској стопи у моменту плаћања (став четврти изреке). Ставом другим и трећим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио посебну ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП.
Тужени је дао одговор на ревизију и тражио трошкове за његов састав од стране адвоката.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови да се о ревизији тужиоца одлучује као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, јер је у побијаним пресудама одлучено сагласно пракси Врховног касационог суда израженој између осталог и у пресуди Рев2 2292/18 од 20.03.2019. године, која је експедована из суда.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена, уколико вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате неисплаћене зараде поднета је 06.11.2015. године, а ревизијом се побија другостепена пресуда којом је одбијен тужбени захтев за исплату износа од 746.721,55 динара.
У овом спору из радног односа који се односи на потраживање у новцу, вредност предмета спора побијаног дела од 764.529,21 динар, не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем крусу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 154. став 1. ЗПП, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, јер то нису трошкови потребни за вођење ове парнице.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић