.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прев 179/2020
10.09.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, у парници тужиоца „SUPERLAB“ д.о.о. Београд, ул. Милутина Миланковића бр. 25, чији је пуномоћник Ђорђе Мара, адвокат у ..., ул. ... бр. .., против туженог, „KENZAI GROUP“ д.о.о. Београд, ул. Мике Аласа бр. 34, чији је пуномоћник Дејан Мудринић, адвокат у ..., ул. ... бр. .., ради утврђења и дуга, вредност предмета спора 2.028.905,35 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 499/19 од 03.10.2019. године, у седници већа одржаној дана 10.09.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 499/19 од 03.10.2019. године.
ОДБИЈА СЕ захтев туженoг за накнаду трошкова ревизијског поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног суда у Београду П 5088/17 од 03.10.2019. године утврђено је да је раскинут уговор о продаји и уградњи подне облоге на објекту Суперлаб-а у Врчину, који је закључен између парничних страна. Ставом II изреке обавезан је тужени да тужиоцу исплати износ од 2.028.905,35 динара са опредељеном законском затезном каматом на појединачне износе од датума доспелости па до исплате, док је у ставу III изреке обавезан тужени да тужиоцу плати износ од 384.528,00 динара на име трошкова парничног поступка.
Пресудом Привредног апелационог суда Пж 499/19 од 03.10.2019. године преиначена је пресуда Привредног суда у Београду П 5088/17 од 03.10.2018. године и одбијен је као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је раскинут Уговор о продаји и уградњи подне облоге на објекту Суперлаб-а у Врчину, који је закључен између парничних странака, као и захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу плати износ од 2.028.905,35 динара, са законском затезном каматом и то: на износ од 849.955,24 динара, почев од 03.11.2008. године, на износ од 935.151,72 динара почев од 08.01.2009. године и на износ од 143.798,39 динара почев од 11.05.2009. године, па све до исплате. Обавезан је тужилац да туженом исплати износ од 311.139,00 динара, на име накнаде трошкова првостепеног поступка, као и износ од 182.778,00 динара, на име накнаде трошкова другостепеног поступка.
Против другостепене пресуде тужилац је изјавио благовремену ревизију.
Тужени је у одговору на ревизију оспорио тачност ревизијских навода, као и њихову основаност, па је предложио да се изјављена ревизија тужиоца одбаци као недозвољена, а трошкове ревизијског поступка је опредељено тражио.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11... 18/2020) и нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Према одредби чл. 479. став 6. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) у споровима мале вредности против другостепене одлуке није дозвољена ревизија. Одредбом члана 480. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) прописано је да ако у одредбама ове главе није другачије прoписано у поступку у привредним споровима сходно се примењују остале одредбе овог закона .
Према одредби члана 487. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужилац је тужбу поднео 28.04.2014. године. У тужби је означио вредност предмета спора у износу од 2.028.905,35 динара, што представља динарску противвредност од 17.533,01 ЕУР на дан подношења тужбе. Првостепена пресуда је донета 03.10.2018. године, а другостепена пресуда 03.10.2019. године. У конкретном случају ради се о привредном спору мале вредности из одредбе члана 487. Закона о парничном поступку. Зато изјављена ревизија сходно одредби члана 479. став 6. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) није дозвољена.
Без утицаја је то што је другостепени суд одлуком која се побија ревизијом преиначио првостепену пресуду, јер се одредба члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) не примењује у споровима мале вредности у којима ревизија није дозвољена због природе спора.
Из наведених разлога је применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као у ставу првом изреке.
Решавајући о захтеву туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка, Врховни касациони суд налази да одговор на ревизију није био нужан за одлучивање о ревизији. Самим тим ни трошкови који су настали подношењем одговора на ревизију не представљају нужне трошкове који би се досудили на терет тужиоца. Зато је применом члана 165. Закона о парничном поступку одлучено као у другом ставу изреке.
Председник већа-судија
Бранко Станић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
