.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1403/2021
15.04.2021. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Весне Поповић, Гордане Комненић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Краљеву, ради накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против решења Вишег суда у Чачку Гжрр 233/20 од 18.06.2020. године, у седници од 15.04.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против решења Вишег суда у Чачку Гжрр 233/20 од 18.06.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Чачку Прр1. 292/19 од 27.09.2019. године ставом првим изреке тужена је обавезана да тужиоцу накнади штету изазвану повредом права на суђење у разумном року у предмету Привредног суда у Чачку Ст 4/10 у износу од 153.904,93 динара са законском затезном каматом од 05.06.2019. године до исплате. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца преко износа досуђеног ставом првим изреке и за законску затезну камату за период од 14.05.2007. године до 04.06.2019. године. Ставом трећим изреке тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 21.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Чачку Гжрр 233/20 од 18.06.2020. године, која је исправљена решењем од 19.01.2021. године, ставом првим изреке одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против другостепеног решења, заступник тужене је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наиме, нижестепене пресуде донете су у складу са Закључком Врховног касационог суда Спп 6/16 од 02.11.2018. године, према коме Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 05.06.2019. године, а досуђени новчани износ очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра, из чега произилази да се ради о спору мале вредности у смислу члана 468. став 1. ЗПП, у коме ревизија није дозвољена према члану 479. став 6. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
