Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1427/2024
23.10.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету малолетног АА, због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца малолетног АА - адвоката Петра Прелића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Новом Саду КМ 65/2024 од 19.06.2024. године и КВМ 190/2024 од 21.08.2024. године, у седници већа одржаној дана 23.10.2024. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА захтев за заштиту законитости браниоца малолетног АА - адвоката Петра Прелића као основан, па се ПРЕИНАЧУЈУ правноснажна решења Вишег суда у Новом Саду КМ 65/2024 од 19.06.2024. године и КВМ 190/2024 од 21.08.2024. године, тако што Врховни суд, поред већ досуђених трошкова кривичног поступка, досуђује законском заступнику малолетног АА, мајци ББ, трошкове поступка на име награде за састав захтева за накнаду трошкова у укупном износу од 13.500,00 динара.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Новом Саду КМ 65/2024 од 19.06.2024. године досуђени су законској заступници малолетног АА, мајци ББ трошкови кривичног поступка на име одбране браниоца у укупном износу од 162.000,00 динара и одређено да се исти исплате на рачун браниоца адвоката Петра Прелића. Истим решењем одбијен је као неоснован захтев за накнаду трошкова законске заступнице малолетног преко досуђеног износа а за износ од 38.250,00 динара.

Решењем Вишег суда у Новом Саду КВМ 190/2024 од 21.08.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца малолетног изјављена против решења истог суда КМ 65/2024 од 19.06.2024. године. Истим решењем досуђени су законској заступници малолетног АА, мајци ББ трошкови кривичног поступка на име награде за састав жалбе у укупно износу од 27.000,00 динара и одређено да се исти исплате на рачун браниоца адвоката Петра Прелића.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац малолетног АА - адвокат Петар Прелић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијана решења и предмет врати Вишем суду у Новом Саду на поновно одлучивање или преиначи првостепено решење тако што ће усвојити захтев малолетног и обавезати суд да му поред већ досуђеног износа исплати и износ од 33.750,00 динара.

Врховни суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, не би било од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, указујући да је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон тиме што је одбио као неоснован захтев окривљеног да му се накнаде трошкови кривичног поступка, на име састава захтева за накнаду трошкова.

Тарифним бројем 4, алинеја двадесет Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. гласник РС“ бр.43/23) је прописано да адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање захтева за накнаду трошкова.

По налажењу Врховног суда, браниоцу припада награда на име састављања захтева за накнаду трошкова сходно одредби Тарифног броја 4. алијена двадесет, Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, па се стога не може прихватити закључак дат у правноснажном решењу да захтев за накнаду трошкова представља остале поднеске у кривичном поступку и представља поднесак у ширем смислу и не може се третирати као образложени поднесак.

Из изнетих разлога, Врховни суд је делимично усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног и преиначио правноснажна решења Вишег суда у Новом Саду КМ 65/2024 од 19.06.2024. године и КВМ 190/2024 од 21.08.2024. године тако што је досудио законском заступнику малолетног АА, мајци ББ, трошкове поступка на име награде за састав захтева за накнаду трошкова у укупном износу од 13.500,00 динара.

У преосталом делу захтева бранилац малолетног наводи да је нејасно како је суд малолетном досудио исте износе у ситуацији када су две процесне радње одложене и у ситуацији када је једна предузета, а једна одложена и да малолетном треба да припадне износ од 20.250,00 динара на име одбране малолетног дана 16.01.2024. године, на који начин суштински оспорава начин обрачуна трошкова од стране суда, а самим тим и чињенично стање утврђено у правноснажним одлукама а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па се Врховни суд у оцену ових навода није упуштао.

Имајући у виду изложено, Врховни суд је, на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.