Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је донео одлуку као у изреци, налазећи да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим - другостепеним судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљеног АА у поднетом захтевуза заштиту законитости не опредељује конкретно ниједну повреду закона која сходно цитираној одредби члана 485. став 4. ЗКП, представља дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, већ као разлог подношења истог, наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера. Наводима захтева бранилац окривљеног оспорава утврђено чињенично стање у правноснажној одлуци суда (члан 440. ЗКП) и износи сопствени став да током поступка од стране органа поступка нису поштована правила прописана одредбом чланова 6. и 210. – 219. ЗКП, што је довело до незаконитог поступања свих органа који су учествовали у кривичном поступку и незаконите одлуке суда везано за притвор према окривљеном АА. У вези са тим бранилац наводи да је током поступка решење о продужењу притвора према окривљеном донео стварно ненадлежан суд, што је резултирало задржавањем окривљеног у притвору без „ваљане“ одлуке суда, обзиром да је према ставу браниоца у конкретном случају у односу на окривљеног истекло време трајања притвора прописано одредбом члана 215. ЗКП, при чему износи сопствену анализу радњи предузетих током поступка и изводи сопствене закључке о пропустима суда који су довели до незаконитог задржавања окривљеног у притвору. Поред овога бранилац надаље указује да је другостепени суд занемарио своју обавезу прописану одредбом члана 214. став 4. ЗКП, да о жалби против решења о притвору одлучи у року од 48 сати, као и да је приликом одлучивања о жалби занемарио битне чињенице на које је указано у жалби, чиме по оцени Врховног суда указује на повреду одредбе члана 460. ЗКП. У вези са тим бранилац оспорава и разлоге побијаних решења, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, док осталим наводима захтева указује да је првостепено решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, јер је изрека тог решења, у погледу трајања притвора, неразумљива.

Како битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП и повреде одредби чланова 6., 210. - 219., 440. и 460. ЗКП, на које се захтевом за заштиту законитости браниоца указује, не представљају законске разлоге за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, то је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, оцењен као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Председник већа-судија 

Бојана Пауновић,с.р. 

Записничар-саветник 

Андреа Јаковљевић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић