Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. учињене пред другостепеним судом и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредаба члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиље основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, нити која друга повреда процесних правила на коју ревизија неосновано указује.

Према утврђеном чињеничном стању, 05.08.2020. године, због црвенила левог ока, тужиља (рођена 1984. године, по занимању ...) се обратила лекару туженог, који је констатовао да се ради о алергијској реакцији и упутио је у собу за интервенције где јој је медицинска сестра, поступајући по лекаревом упутству, дала ињекцију, а затим је на шприц са физиолошким раствором ради испирања ока фиксирала иглу која се одвојила услед притиска и забола кроз доњи леви капак у тужиљино лево око. Одмах потом тужиља је превезена у Општу болницу у Лозници санитетским возилом туженог у пратњи медицинске сестре, одакле је као хитан случај упућена на Очну клинику на ВМА, на којој је лечена у периоду од 05. до 19.08.2020. године. После бројних контролних прегледа током 2020. и 2021. године, тужиља је примљена 17.01.2022. године ради оперативног лечења ослабљеног вида левог ока на ВМА, где јој је извршена операција левог ока 21.01.2022. године.

Због задобијене тешке телесне повреде - пробојне ране очне јабучице са последичним крварењем у оку и последичној ожиљној формацији у центру јасног вида (жутој мрљи), тужиља је трпела јаке физичке болове (сузење, печење, блефароспазам) интензитета седмог до осмог степена (уобичајене бодовне скале 0 до 10) у трајању од 6 сати до стизања на ВМА где су јој ординирани лекови за болове и умирење, као и страх јаког интензитета, примарни (7 до 8 степени) у трајању од једног минута током самог акта повређивања и непосредно после тога, а затим и секундарни, током трајања физичких болоа и лечења, док њено здравствено стање није постало дефинитивно; страх средње јачине од 6 степени трпела је до збрињавања повреде у Општој болници Лозница, од 5 степени до доласка на ВМА, од 4 степена током лечења на ВМА (од 05.08. до 19.08.2020. године); док је у даљем току, за време амбулантног лечења, трпела страх благог интензитета до 3 степена, који би се интезивирао два дана пред оперативно лечење и био средњег интензитета од 4 до 5 степени, да би након оперативног лечења страх био благог интензитета од 2 степена још месец дана.

Као последица штетног догађаја тужиља само парцијално назире прсте пред оком, што је у потпуности неупотребљиво у свакодневном животу, има централни вид само на десном оку, ниску квантитативну видну оштрину (0,3%) и не поседује дубински вид, што је умањило њену животну активност 30%, због чега трпи душевне болове средњег степена који се огледају у осећају незадовољства, туге и осујећености. Код тужиље је наступила и наруженост средњег степена, која се огледа у повременом светлуцању у зеничном пределу (као одсјај) и скретању повређеног ока упоље, због чега такође трпи душевне болове средњег степена у виду осећања незадовољства, туге, потиштености, осујећености, срама и ниже вредности због последица повређивања.

Полазећи од овако утврђеног чињененичног стања, првостепени суд је закључио да тужиљи, у смислу члана 154. став 1. и 155. у вези са чланом 170. став 1. и 200. Закона о облигационим односима, припада накнада штете у износима од по 500.000,00 динара за претрпљене физичке болове, страх и душевне болове због наружености и 800.000,00 динара за душевне болове због умањења животне активности.

Другостепени суд је прихватио разлоге првостепеног суда о основаности тужбеног захтева тужиље, али је закључио да је првостепени суд накнаду одмерио у превисоком износу, те је досуђене износе смањио, сматрајући да су смањени износи примерени околностима у којима је дошло до повреде.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право у погледу основа одговорности, јер тужиља има право на накнаду штете од туженог у смислу члана 170. у вези са чл. 154. и 155. Закона о облигационим односима, као што су правилно и нашли да се висина штете има одмерити применом члана 200. истог закона. Међутим, основани су ревизијски наводи тужиље о погрешној примени материјалног права код одмеравања висине правичне новчане накнаде штете.

Тужиља је у време када се десио штетни догађај имала 37 година, а трпљења услед штетног догађаја и последице које је он изазвао, по налажењу Врховног суда, нису правилно узета у обзир приликом доношења другостепене пресуде. Трпљења тужиље ће бити доживотна и таквог интезитета да не могу бити отклоњена, али се досуђеном новчаном накнадом тужиљи омогућава да приушти себи одређене ствари или задовољства којима ће ублажити трпљења проузрокована штетним догађајем и тако у одређеној мери поспешити своје емотивно и психичко стање. Ценећи све релевантне утврђене чињенице које утичу на одмеравање висине накнаде штете која тужиљи припада, али и водећи рачуна о томе да накнада не сме бити циљ нити имати казнени карактер, те да зависи и од економског стања друштва у коме се одмерава, Врховни суд налази да је првостепени суд, за разлику од другостепеног, правилно применио материјално права када је одмерио правичне и одговарајуће накнаде за свако од трпљења којима је тужиља изложена због штетног догађаја.

С обзиром на изложено, Врховни суд је преиначио другостепену пресуду тако што је одбио жалбу тужене и потврдио првостепену пресуду на основу члана 416. став 1. ЗПП.

Одлука о трошковима ревизијског поступка донета је на основу члана 165. став 2. у вези са чл. 153. и 154. ЗПП, у оквиру стављеног захтева, па су тужиљи досуђени трошкови ревизијског поступка од 122.100,00 динара, који се односе на таксу за ревизију од 72.600,00 динара и за састав ревизије по адвокату од 49.500,00 динара.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић