Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.5/25 од 26.03.2025. године усвојена је жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Зорана Дујаковића, па је преиначена пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.279/24 од 18.11.2024. године у погледу правне квалификације кривичног дела и одлуке о кривичној санкцији, тако што је Виши суд у Ваљеву окривљеног АА огласио кривим због извршења кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ и осудио га је на казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци, док је у преосталом непреиначеном делу првостепена пресуда у односу на трошкове кривичног поступка, одлуку о имовинскоправном захтеву, као и одлуку о изреченој мери безбедности забрана управљања моторним возилом и изреченој мери безбедности обавезног лечења наркомана, као неожалбена остала непромењена.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Зоран Дујаковић поднео је захтев за заштиту законитости само против правноснажне другостепене пресуде Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.5/25 од 26.03.2025. године, због повреде кривичног закона и то конкретно због погрешне примене члана 55а КЗ, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, те да укине у целини пресуду Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.5/25 од 26.03.2025. године и предмет врати том суду на поновну одлуку.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног суда, основано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је Виши суд у Ваљеву као другостепени примењујући, приликом доношења одлуке о кривичној санкцији, институт вишеструког поврата прописан одредбом члана 55а КЗ повредио кривични закон на штету окривљеног, обзиром да се услед преиначења првостепене пресуде у погледу правне квалификације кривичног дела, нису стекли законом прописани услови за примену у конкретном случају одредбе члана 55а КЗ. Изнетим наводима захтева бранилац окривљеног по налажењу Врховног суда указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а КЗ.

Одредбом члана 55а Кривичног законика („Службени гласник РС“, број 35/2019 од 21.05.2019. године, са ступањем на снагу дана 01.12.2019. године) је прописано да за кривично дело учињено са умишљајем, за које је прописана казна затвора, суд ће изрећи казну изнад половине распона прописане казне, под следећим условима: тачка 1) ако је учинилац раније два пута осуђен за кривична дела учињена са умишљајем на затвор од најмање 1 годину; тачка 2) ако од дана отпуштања учиниоца са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло 5 година.

По налажењу Врховног суда, а супротно становишту Вишег суда у Ваљеву као другостепеног, да би се могла применити одредба члана 55а КЗ, којом је предвиђен појам вишеструког поврата, поред кумулативно испуњена оба услова прописана у тачкама 1) и 2) члана 55а КЗ (чију испуњеност је другостепени суд ценио), неопходно је и да претходно буде испуњен основни услов за примену института вишеструког поврата прописан одредбом члана 55а КЗ, а то је да је предметно кривично дело, за које је прописана казна затвора, учињено са умишљајем, а који услов је другостепени суд приликом одлучивања очигледно превидео.

Наиме, из списа предмета произилази да је Виши суд у Ваљеву побијаном другостепеном пресудом усвојио жалбу браниоца окривљеног и преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације кривичног дела и одлуке о кривичној санкцији тако што је окривљеног АА огласио кривим за извршење кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, учињеног из свесног нехата, те га применом одредбе члана 55а КЗ осудио на казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци, наводећи при томе на страни шест образложења другостепене пресуде, у делу образлагања одлуке о казни, да су у конкретном случају испуњени законски услови за примену института вишеструког поврата прописани одредбом члана 55а КЗ.

Међутим, имајући у виду да је Виши суд у Ваљеву окривљеног побијаном другостепеном пресудом правноснажно огласио кривим за кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, а које кривично дело се чини искључиво из нехата, а не умишљајно, те имајући при томе у виду цитирану одредбу члана 55а КЗ из које произилази да је институт вишеструког поврата предвиђен искључиво за кривично дело учињено са умишљајем, то је другостепени суд, по оцени Врховног суда, приликом одмеравања висине казне окривљеном АА погрешно применио одредбу члана 55а КЗ, обзиром да се нису стекли услови за примену ове одредбе, јер у конкретном случају није испуњен основни услов за примену института вишеструког поврата прописан одредбом члана 55а КЗ, а то је да је окривљени предметно кривично дело за које је правноснажно оглашен кривим учинио са умишљајем. Поступајући на наведени начин другостепени суд је, по налажењу Врховног суда, доношењем побијане другостепене пресуде учинио повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а КЗ на штету окривљеног.

Стога је Врховни суд, имајући у виду наведено, усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Дујаковића, те је отклонио повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП преиначењем побијане правноснажне пресуде Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.5/25 од 26.03.2025. године у погледу одлуке о казни, тако што је окривљеног АА за кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је правноснажно оглашен кривим, применом одредби чланова 4, 42, 45. и 54. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци. Врховни суд је нашао да је овако одмерена казна затвора сразмерна објективној тежини извршеног кривичног дела, те олакшавајућим и отежавајућим околностима, а које су у смислу члана 54. КЗ утврђене на страни окривљеног у редовном поступку, као и степену кривице окривљеног и јачини угрожавања заштићеног добра, те да је изречена кривична санкција нужна и довољна да се њоме оствари општа сврха изрицања кривичне санкције из члана 4. КЗ и сврха кажњавања из члана 42. КЗ и то како у односу на самог окривљеног, тако и на плану генералне превенције.

Из изнетих разлога, а на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                      Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић