Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1116/24 од 12.06.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом, четвртом, шестом, седмом, осмом и деветом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном -ЗПП („Сл. гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 - други закон), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

Одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против другостепене пресуде, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужилаца као о изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“бр. 72/11... 18/20 и 10/23 - други закон) јер у конкретном случају не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, нити потреба новог тумачења права, као ни да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Правноснажна одлука којом је тужбени захтев тужилаца одбијен за исплату мање исплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора заснована је на утврђеном чињеничном стању да је тужиоцима та накнада у утуженом периоду, обрачуната заједно са накнадом трошкова за исхрану у току рада, на основу Колективног уговора туженог из 2015. године и Колективног уговора туженог из 2018. године и применом материјалног права које не одступа од правног схватања израженог у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари. Ревизијом тужилаца оспорава се налаз судског вештака економско-финансијске струке, на чијем мишљењу је заснована побијана одлука, што значи да тужиоци оспоравају правилност утврђеног чињеничног стања, што није разлог за изјављивање посебне ревизије, на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП. Тужиоци уз ревизију нису приложили другачије одлуке судова донете у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету, у смислу потребе уједначавања судске праксе. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате поднета је 09.12.2020. године. Тужбу су поднели тужиоци који се налазе у положају формалних супарничара из члана 205. став 1. тачка 2. ЗПП. Због тога се вредност предмета спора одређује према вредности главних захтева сваког од тужилаца засебно односно меродавна је појединачно тражена вредност главног захтева, а то су у конкретном случају износи: за тужиоца АА 164.580,20 динара; за тужиоца ББ 168.250,80 динара и за тужиоца ВВ 150.520,20 динара, па како појединачно тражене вредности главног захтева очигледно не прелазе динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе то ревизија тужилаца није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић