Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду, на основу члана 403. став 2. тачка 3. и члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да тужиљина ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се посебно не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка у смислу члана 407. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП.

Према утврђеном чењеничном стању, родитељи тужиље и тужене ББ били су сувласници са по ½ идеална дела на парцели .. и парцели .., уписаних у листу непокретности .. КО ... . На парцели .. налази се породична стамбена зграда која је до 1977 (1978) године била изграђена до прве плоче. Уговором о поклону Ов. 3185/91 од 21.04.1997. године, закљученим између тужене ББ и њеног оца, туженој су поклоњене означене парцеле, кућа у изградњи на парцели .. КО ... и шупа од тврдог материјала. На тој згради до 2004. године нису извођени грађевински радови, а током те године изграђено је поткровље као саставни и функционални део приземља, урађени зидови са предње и задње стране куће (калкански зидови) и кров покривен теголом. Током 2006. године саграђен је продужетак оџака, а 2014. године постављена столарија са три стране поткровља. Зграда је легализована решењем надлежног општинског органа управе од 28.08.2018. године и тужена ББ је у катастру непокретности уписана као власница породичне стамбене зграде на парцели .. КО ... - грађевинског земљишта изван грађевинског подручја. Претходно су тужиља и тужена ББ закључиле 21.11.2017. године уговор о деоби, по којем је тужиљи припао удео од 350/1083 делова парцеле .., а туженој ББ удео од 733/1083 делова те парцеле и цела парцела .. КО ... . Између тужених су 15.10.2018. године закључени уговор о купопродаји породичне стамбене зграде и парцеле .. КО ... и уговор о поклону сувласничког удела тужене ББ на парцели .. у истој катастарској општини. Оба уговора закључена су у писаној форми и оверена код јавног бележника 19.10.2018. године.

На тако утврђено чињенично стање, другостепени суд је у овом спору правилно применио материјално право.

Законско право прече куповине уређено је члановима 5-10 Закона о промету непокретности („Службени гласник Републике Србије“ број 93/14 ... 6/15). Према одредбама тог закона, право прече куповине припада сувласницима непокретности (члан 5) и власнику суседног пољопривредног зељишта (члан 6). Предмет уговора о купопродаји од 19.10.2018. године била је породична стамбена зграда у својини тужене ББ и парцела .. КО ..., на којој се кућа налази - грађевинско земљиште у грађевинском подручју. Због тога тужиља у односу на те непокретности нема право прече куповине у смислу чланова 5. и 6. Закона о промету непокретности, да би на основу члана 10. тог закона могла основано тражити да се тај уговор огласи без дејства према њој и да јој се непокретности које су биле предмет тог уговора продају под истим условима.

Тужена ББ је на основу уговора о поклону од 21.04.1997. године стекла право својине на недовршеној кући на парцели .. КО ... . Након закључења тог уговора на кући су, у периоду од 2004. до 2016. године, извођени грађевински радови којима је саграђено поткровље те зграде, као саставни и функционални део њеног приземља. Доградњом, надзиђивањем или адаптацијом туђег или сувласничког грађевинског објекта не стиче се право својине, ако законом или уговором није другачије одређено. Изузетно, доградњом или надзиђивањем посебног дела зграде, савестан градитељ стиче право својине на посебан део зграде само ако је власник знао за градњу и није се томе успротивио, сходно члану 24. став 1. Закона о основама својинско-правних односа. Тужиља у овом спору није доказала да је са туженом ББ уговорила да ће доградњом поткровља стећи право својине на предметној кући, нити поткровље представља посебан део те куће, због чега неосновано тражи утврђење права својине на спратном делу - поткровљу. Тужиља није доказала ни да је својим средствима учествовала у доградњи куће у својини тужене ББ, па зато није основан ни њен евентуални тужбени захтев за исплату новчаних средстава уложених у те радове. У том контексту, без значаја за правилност другостепене пресуде у делу којим је одлучено о евентуалном тужбеном захтеву су наводи ревидента о погрешној примени члана 370. Закона о облигационим односима, приликом оцене истакнутог приговора застарелости зато што се почетак тог рока рачуна од дана завршене изградње у смислу члана 361. став 1. тог закона.

Уговор о купопродаји који су тужене закључиле није противан принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима да би био ништав правни посао у смислу члана 103. став 1. Закона о облигационим односима, а закључен је у форми предвиђеној чланом 4. Закона о промету непокретности. Захтев за утврђење ништавости тог уговора, заснован искључиво на чињеници да је тужена ББ располагала и тужиљиним делом куће није основан јер је утврђено да тужиља нема удео на тој непокретности по основу њене доградње.

Одредбом члана 109. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да на ништавост суд пази по службеној дужности и да се на њу може позвати свако заинтересовано лице. Заинтересованим лицем, у смислу наведене законске одредбе, сматра се треће лице на чији правни положај ништавост утиче. Тужиља је захтев за утврђење ништавости уговора о поклону засновала на тврдњи да је код тужене ББ постојала недопуштена побуда, у циљу изигравања њеног права прече куповине парцеле .. КО ..., као и на чињеници да је тај уговор симулован правни посао који прикрива дисимулован уговор о купопродаји, јер је и за сувласнички удео у тој парцели туженој ББ исплаћена цена. Према одредби члана 53. Закона о облигационим односима, побуде из којих је уговор закључен не утичу на његову пуноважност, али ако је недопуштена побуда битно утицала на одлуку једног уговарача да закључи уговор и ако је то други уговарач знао или могао знати уговор ће бити без дејства, с тим да уговор без накнаде нема правно дејство и ако други уговарач није знао да је недопуштена побуда битно утицала на одлуку његовог сауговарача. У конкретном случају, из изведених доказа не може се поуздано закључити да је оспорени уговор о поклону тужена ББ закључила из недопуштених побуда које тужиља наводи, нити се може извести закључак да је тај уговор ништав као привидан уговор, у смислу члана 66. став 1. Закона о облигационим односима. Осим тога, тужиља нема својство заинтересованог лица из члана 109. став 1. Закона о облигационим односима да из тог разлога тражи утврђење ништавости уговора о поклону. Наиме, и у случају да се утврди да је он привидан правни посао и да прикрива уговор о купопродаји сувласничког дела тужене ББ на парцели .. КО ... (члан 66. став 2. Закона о облигационим односима), такво утврђење не би утицало на тужиљин правни положај зато што је пропустила законски рок из члана 10. став 4. Закона о промету непокретности да тужбом штити своје право прече куповине сувласничког удела тужене на означеној парцели, повређеног дисимулованим уговором о купопродаји. С тим у вези, нису основани наводи ревидента да је погрешно примењена законска одредба о преклузивном року за подношење тужбе због повреде права прече куповине. Тужбом поднетом 01.10.2020. године тражено је да се, због повреде права прече куповине, огласи без правног дејства уговор о купопродаји ОПУ 431/2018 од 19.10.2018. године и да се непокретност - удео од 733/1083 делова парцеле .. (којој није био предмет тог уговора) и парцела .. обе КО ... продају тужиљи под истим условима. Тужиља је након подношења тужбе сазнала да тужена ББ није располагала сувласничким уделом на парцели .. КО ... означеним уговором о купопродаји, већ да је то учинила уговором о поклону ОПУ 432/2018 од 19.10.2018. године, аки је захтев да се тај уговор огласи без правног дејства истакнут тек у поднеску од 12.08.2022. године.

Из наведених разлога, по оцени Врховног суда нису основани наводи ревидента о погрешној примени материјалног права, односно погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању (члан 407. став 2. ЗПП), због чега је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић