Врховни суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу кога није обавестио о седници већа, као ни браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, па је на основу члана 490. ЗКП одржао седницу већа, размотрио списе предмета са решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Врховни суд налази да бранилац окривљеног АА – aдвокат Слободан Антонић неосновано у захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Из списа предмета произлази да је правноснажним решењем Основног суда у Шапцу К 140/22 од 28.04.2023. године, према окривљеном АА изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, те да је истим решењем одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава Републике Србије.

Након тога, бранилац окривљеног – адвокат Слободан Антонић, у поднеску од 15.06.2023. године истакао је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка који су опредељени у износу од 649.689,00 динара, који захтев је решењем Основног суда у Шапцу К бр.140/2022 од 14.12.2023. године одбијен као неоснован. Другостепено веће Основног суда у Шапцу је, одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, донело решење Кв бр.21/24 од 12.11.2024. године, којим је жалба одбијена као неоснована.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 266. ЗКП одређено је да је награду и нужне издатке браниоца и пуномоћника оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама тог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава суда, те да ће се, ако је окривљеном постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатити из буџетских средстава суда.

Имајући у виду наведене одредбе Законика о кривичном поступку, те чињеницу да у конкретном случају кривични поступак према окривљеном није обустављен, нити је одбијена оптужба, односно окривљени није ослобођен од оптужбе, то нема законских услова да нужни издаци и награда браниоца окривљеног падну на терет буџетских средстава суда.

Поред тога, у предметном кривичном поступку адвокат Слободан Антонић окривљеном АА није био постављен као бранилац по службеној дужности (у ком случају би, евентуално, награда и нужни издаци браниоцa могли бити исплаћени из буџетских средстава само ако се утврди да би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он обавезан да издржава), већ је изабрани бранилац по пуномоћју у списима предмета. Стога је у смислу члана 266. ЗКП, награду и нужне издатке дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, обзиром да између окривљеног и његовог браниоца, као и између заступаног лица и његовог пуномоћника, постоји уговорни однос на основу којег се једна страна обавезује да пружи захтеване правне услуге, а друга страна да ове услуге плати.

Имајући у виду наведено, као и то да су решењем Основног суда у Шапцу К бр.140/22 од 28.04.2022. године опредељени трошкови кривичног поступка који падају на терет буџетских средстава суда, то не постоји законска могућност да награда и нужни издаци изабраног браниоца окривљеног АА - адвоката Слободана Антонића, буду исплаћени из буџетских средстава суда.

Стога су оцењени као неосновани наводи захтева браниоца окривљеног да су побијана правноснажна решења донета уз учињену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци овe пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић