Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 937/06
31.05.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Стојана Јокића, председника већа, Николе Станојевића, Звездане Лутовац, Михаила Рулића и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник AБ, адвокат, против тужене Репубилке Србије МУП Републике Србије, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду, Гж.бр. 10924/05 од 23.12.2005. године, у седници већа одржаној дана 31.05.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене изјављена против пресуде Окружног суда у Београду, Гж.бр. 10924/05 од 23.12.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног Београду, Гж.бр. 10924/05 од 23.12.2005. године одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена је међупресуда Првог Општинског суда у Београду, П.број 1528/04 од 25.04.2005. године којом је утврђено да је тужена дужна да тужиоцу накнади материјалну штету, а поводом оштећења породичне куће на катастарској парцели број аа КО ББ, __ куће, штале и бунара, све на адреси ВВ.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужена је, преко свог законског заступника Републичког јавног правобранилаштва, изјавила благовремену и дозвољену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се нижестепене пресуде укину и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 399.ЗПП, Врховни суд Србије је нашао да ревизија тужене није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда из члана 361.став 2. тачка 9. ЗПП, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. Ревизијом тужене конкретно се не указује на постојање било које друге битне повреде одредаба парничног поступка која би могла бити разлог за укидање нижестепених пресуда.

У току поступка утврђено је да је тужилац дана 24.06.1998. године услед деловања терористичке организације ОВК са Косова, протеран из своје куће ВВ где се ни до данас није вратио. Имање тужиоца састојало се од куће на катастарској парцели аа КО ББ, __ куће, помоћног објекта, штале и бунара са одговарајућим стварима и машинама чији је појединачни списак приложен предмету, а које је услед терористичког деловања оштећено те се тужилац дописом од 24.09.1998. године обратио Скупштини општине __ ради процене настале материјалне штете.

Код овако утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд на основу члана 335. ЗПП, утврдио да је тужена дужна да тужиоцу накнади материјалну штету поводом оштећења тужиочеве имовине услед акта насиља или терора. Одговорност тужене заснована је на одредби члана 180.став 1. ЗОО, јер су њени органи по важећим прописима били дужни да спрече настанак штете тужиоцу с обзиром да је до потписивања кумановског споразума 10.06.1999. године тужена била одговорна за безбедност грађана и имовине на територији Косова и Метохије.

Наводима ревизије није довођена у сумњу правилност и законитост нижестепених одлука јер се ревизијом указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што не може бити ревизијски разлог у смислу члана 398.став 2. ЗПП.

Са изложеног, а на основу члана 405. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,

Стојан Јокић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

дљ.