Испитујући другостепену пресуду у границама ревизијских навода, у смислу одредбе члана 408. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиоца неоснована.

У поступку доношења другостепене пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је са туженим правним лицем у стечају закључио Уговор о раду дана 09.06.2017. године са Анексом од 20.08.2021. године. Тужиоца је ангажовао стечајни управник туженог и са њим закључио Уговор о раду на одређено време на радном месту ..., у трајању до завршетка послова одређених од стране послодавца у складу са Законом о стечају. Анексом уговора о раду тужилац је распоређен на радно место ... . Утврђено је да је тужилац код другог послодавца претрпео повреду на раду, по ком основу је тужбом у овом поступку тражио поништај отказа уговора о раду, а потом наводећи као разлог незаконитости отказа чињеницу да није престала потреба за радом тужиоца. Тужиоцу је отказан уговор о раду решењем о престанку радног односа од 23.01.2023. године услед престанка потребе за обављањем послова ради којих је заснован радни однос.

Нижестепени судови су на основу тако утврђеног чињеничног стања извели материјално-правни закључак да тужиоцу није престао радни однос на незаконит начин, да је тужилац ангажован у складу са одредбом члана 77. став 3. Закона о стечају ради обављања одређених послова до завршетка тих послова, те да је тужиоцу престао радни однос управо из разлога што је престала потреба за обављањем послова ради којих је са њим заснован радни однос.

Одлуке нижестепених судова донете су правилном применом материјалног права на утврђено чињенично стање.

Отварање стечајног поступка над правним лицем је у смислу одредбе члана 77. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС“, бр.104/2009, 99/2011, 71/2012 – Одлука Уставног суда, 83/2014) разлог за отказ уговора о раду који је стечајни дужник закључио са запосленима. У складу са ставом 3. исте одредбе, стечајни управник може, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, да ангажује потребан број лица ради окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка уз сагласност стечајног судије. Њихове зараде и остала примања намирују се из стечајне масе као обавеза стечајне масе, сагласно одредби члана 77. став 4. Закона. У питању је специфичан радни однос на одређено време, диктиран потребама конкретног стечајног поступка, уз дискреционо овлашћење стечајног управника да процењује број лица који је потребан да се ангажује и постојање потребе за њиховим радом. Из утврђеног чињеничног стања произлази да је тужилац ангажован ради обављања послова ..., а потом на основу Анекса уговора о раду ..., до завршетка послова одређених од стране послодавца. Такође је утврђено да је престала потреба за ангажовањем одређеног броја радника, између осталих и тужиоца, услед чега је тужиоцу отказан уговор о раду. Како је у питању специфичан радни однос у оквиру стечајног поступка, у погледу ког стечајни управник процењује потребан број лица за ангажовање и временско трајање ангажмана у зависности од послова на којима је запослени ангажован, одредбе Закона о стечају као прописа lex specialis имају примат у односу на одредбе Закона о раду. Како је тужиоцу отказан уговор о раду јер је престала потреба за обављањем послова ради којих је са њим заснован радни однос, правилан је закључак нижестепених судова да је тужиоцу радни однос престао на законит начин. Без утицаја су ревизијски наводи тужиоца којима оспорава утврђено чињенично стање јер се ревизија не може изјавити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у смислу одредбе члана 407. став 2. ЗПП.

Без утицаја је позивање ревидента на погрешну примену члана 37. став 1. и члана 175. став 1. тачка 1. Закона о раду. Радни однос у смислу одредбе члана 175. став 1. тачка 1. Закона о раду, заснован на одређено време, престаје истеком рока на који је заснован. Тај рок, односно постојање потребе за обављањем одређених послова у току трајања стечајног поступка одређује стечајни управник који је овлашћен да запосленом откаже уговор о раду уколико престане потреба за обављањем послова ради којих је ангажован. Тај разлог за отказ уговора о раду наведен је и у Уговору о раду који је тужилац закључио са туженим правним лицем у стечају.

Из наведених разлога Врховни суд је одбио ревизију тужиоца као неосновану, применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП, као у ставу првом изреке.

Како тужилац није успео у поступку по ревизији, одбијен је и његов захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка.

На основу изнетог, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Татјана Матковић Стефановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић