Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног у захтеву опредељује повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, која, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, наведену повреду бранилац окривљеног образлаже разлозима који се тичу оправданих трошкова које је окривљени имао, с обзиром да се налази на привременом раду у СР Немачкој, одакле је долазио на главне претресе, као и трошкови исхране које је имао, а који су прописани Правилником о накнади трошкова у судским поступцима, као и трошкове превоза. С тим у вези, бранилац окривљеног наводи да је суд погрешно заузео став да окривљеном не припадају ови трошкови за приступ на свих осам главних претреса, већ само за приступ на три неодржана главна претреса, те да му је умањен износ на име трошкова исхране и трошкова превоза, на који начин бранилац истиче да је суд у побијаним решењима погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање у погледу висине досуђених трошкова и разлога за исте (члан 440. ЗКП).

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, па је Врховни суд захтев оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић