Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости нема законом прописан садржај.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то таксативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва као разлог подношења захтева наводи повреде закона из члана 439. тачка 1), 2) и 3) ЗКП у вези члана 107. став 2. и 6. КЗ, због којих је подношење овог ванредног правног лека дозвољено, али не образлаже у чему се састоје повреде закона из члана 439. тачка 1) и 3) ЗКП.

Повреду закона из члана 439 тачка 2. у вези члана 107. став 2. и 6. КЗ јавни тужилац образлаже наводима да је у односу на окривљеног АА повређен закон, да је наступила апсолутна застарелост извршења изречене казне затвора у трајању од једне године и шест месеци, на основу члана 107. став 6. КЗ, коју одредбу суд није применио, те да је бранилац поднео захтев за утврђивање застарелости извршења ове казне.

Међутим, у конкретном случају јавни тужилац не указује на који начин је побијаним пресудама учињена поменута повреда закона и у образложењу свог захтева наводи чињенице које нису биле предмет одлучивања у нижестепеним пресудама. Наиме, суд се бавио питањем застарелости извршења казне у даљем току поступка поступајући по наведеном захтеву браниоца, која одлука није предмет поднетог захтева за заштиту законитости од стране јавног тужиоца.

Из изнетих разлога Врховни суд налази да захтев за заштиту законитости нема законом прописан садржај, те је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић