Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 660/06
07.09.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Јелене Боровац, Власте Јовановић, мр Љубице Јеремић и Николе Станојевића, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ", ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Врању Гж. 2402/05 од 29.12.2005. године, у седници одржаној 7.9.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Окружног суда у Врању Гж. 2402/05 од 29.12.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Врању П. 1978/03 од 12.7.2005. године одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи решење туженог број 3073 од 2.7.2003. године, којим је тужиоцу отказан уговор о раду број 2925 од 25.6.2002. године, закључно са даном 2.7.2003. године, те да се наложи туженом да тужиоца врати на рад на послове ''аутомеханичар III групе'' и призна му сва права у погледу радног односа, зараду и доприносе почев од престанка радног односа до враћања на рад, као неоснован.

Пресудом Окружног суда у Врању Гж. 2402/05 од 29.12.2005. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против наведене другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 386. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 11. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. На друге битне повреде одредаба парничног поступка ревизија тужиоца одређено не указује. Одлуке нижестепених судова су јасне, садрже све разлоге о одлучним чињеницама и немају недостатака због којих се не могу испитати.

Наводи ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог као аутомеханичар. Дана 4.4.2003. године око 12,00 часова напустио је предузеће без пропуснице и дозволе пословође, а дана 31.5.2003. године, иако је имао налог пословође, одбио да настави са поправком аутобуса по завршетку радног времена, иако је аутобус, на чијој је поправци радио истог дана требао да иде на релацији ____, због чега му је отказан уговор о раду.

Код овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су правилно применили материјално право када су, на основу члана 42. Појединачног колективног уговора и члана 25. Уговора о раду, одбили као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се оспорено решење, којим је отказан уговор о раду, поништи као незаконито. За ову одлуку дати су разлози које као правилне и потпуне у свему прихвата и Врховни суд, па су неосновани наводи ревизије тужиоца о погрешној примени материјалног права.

Одредбом члана 101. став 1. тач. 3. и 4. Закона о раду ("Службени гласник РС" број 70/01) прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца, и то: ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене уговором о раду и ако не поштује радну дисциплину, односно ако је његово понашање такво да не може наставити рад код послодавца.

Супротно ревизијским наводима, у конкретном случају је утврђено да је тужилац учинио повреду радне обавезе и није поштовао радну дисциплину, па му је правилно отказан уговор о раду.

Према одредби члана 383. став 3. ЗПП, ревизија се не може изјавити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако да нису могли бити предмет оцене ревизијског суда остали наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, који се своде на оцену изведених доказа и на правилност утврђених чињеница.

Како ни остали наводи ревизије нису од значаја за другачије решавање ове правне ствари, на основу члана 393. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

КО