Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 2364/06
16.01.2008. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Томислава Медведа и Обрада Андрића, чланова већа, са саветником Врховног суда Биљаном Шундерић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиоца АА, изјављеној против решења туженог Министарства за капиталне инвестиције Републике Србије Београд, Колубарски управни округ у Ваљеву 220 број 354-00141/2005-04 од 20.01.2006. године, у предмету инспекцијске мере, у нејавној седници већа одржаној дана 16.01.2008. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца изјављена на решење Општинске управе Ваљево, Одељења за комуналне и инспекцијске послове, бр. 354-190/05-03 од 23.11.2005. године. Наведеним решењем првостепеног органа од 23.11.2005. године тужиоцу је, као инвеститору, наређено да у року од 15 дана од дана пријема решења изврши рушење изграђеног помоћног објекта – ограде, дужине 6,00 м, висине 1,60 м, зидане фасадном циглом на бетонском цоклу, као и металне капије димензије 2,60 х 1,60 м на међу кат. парц. аа и бб КО ГГ, у ааа, са упозорењем на принудно извршење и трошкове поступка који ће бити утврђени посебним закључком, те да жалба не задржава извршење решења.

Тужбом достављеном Врховном суду Србије дана 03.05.2006. године и допуном исте од 02.08.2006. године, тужилац оспорава, између осталих аката, и решење туженог органа 220 бр. 354-00141/2005-04 од 20.01.2006. године, због учињених повреда правила поступка, нетачно и непотпуно утврђеног чињеничног стања те погрешне примене материјалног права. Наводима тужбе указује да су разлози оспореног решења у супротности са садржином списа, да су исти нејасни и противуречни. Такође указује да је решење засновано на одлучној чињеници да је предметни објекат изграђен без претходно прибављене документације, те да није пријављен за легализацију, а што је супротно стању у списима, у којима се налази потврда о пријему пријаве за легализацију предметног објекта заведена под службеним бројем 07-1-353-287/2005, предата Одељењу за урбанизам и имовинско-правне односе општине Ваљево дана 07.12.2005. године. Такође указује да првостепено решење којим је наређена мера рушења није постало правноснажно, јер је на исту уложена жалба, а које решење - донето по жалби, тужиоцу никада није уручено. Такође истиче да је спорна ограда изграђена 1976. – 77. године од када стоји на истом месту и у истом стању, да никоме не представља сметњу, те да је њена изградња била нужна и по налогу комуналне инспекције како би се решио проблем површинских вода и атмосферских падавина с обзиром на конфигурацију терена и парцелу коју користи тужилац и међаш ББ и сувласник ВВ. Истиче такође да је до предметног спора дошло само због поремећених комшијских и сувласничких односа, те да је својевремено а пре изградње предметне ограде тужилац добио сагласност за подизање исте од сувласника ВВ као и од међаша ББ. Како са разлога ближе наведених у тужби налази да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца, предлаже да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење.

Тужени орган у одговору на тужбу остао је у свему при разлозима датим у образложењу оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије као неосновану.

Након разматрања списа предмета, оцени навода тужбе и одговора на тужбу, као и по оцени законитости оспореног решења у смислу одредбе члана 39. став 1. Закона о управним споровима, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба није основана.

Према образложењу оспореног решења, тужени орган је с обзиром на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, на које је примењен одговарајући материјални пропис, без повреде правила поступка од утицаја на решење ове управно-правне ствари, основано нашао оспореним решењем да решењем првостепеног органа није повређен закон на штету тужиоца. За овакву оцену и одлуку из списа тужени орган је дао довољно разлога које као правилне и на закону засноване у свему прихвата и овај суд.

Ово стога што је у поступку који је претходио доношењу ожалбеног решења, а након увиђаја извршеног на лицу места у присуству жалиоца, дана 09.11.2005. године, несумњиво утврђено да је тужилац у ааа на међи између кат. парц. аа и бб КО ГГ изградио ограду од фасадне цигле на бетонском цоклу и металну капију ближе описане у диспозитиву тог првостепеног решења, без претходно прибављене прописане документације за изградњу, као и то да овако изграђен објекат, у време доношења првостепеног решења, није био пријављен за легализацију сагласно одредби члана 160. Закона о планирању и изградњи.

Код оваквог стања ствари, правилно је, и по оцени Врховног суда, поступио тужени орган када је оспореним решењем одбио као неосновану жалбу тужиоца изјављену против решења првостепеног органа од 23.11.2005. године, с обзиром да је одредбом члана 141. став 1. тачка 1. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник Републике Србије", број 47/03), прописано да је грађевински инспектор, у вршењу инспекцијског надзора, овлашћен да нареди рушење објекта, ако се објекат гради или је његово грађење завршено без одобрења за изградњу и пријаве почетка изградње објекта, односно извођења радова, односно главног пројекта.

Наводе тужиоца да му оспорено решење никада није уручено, суд је ценио, али налази да исти нису од утицаја на другачију одлуку у овој управно-правној ствари, с обзиром на то да је тужилац упознат са садржином тог решења, те да му је остављена могућност да поводом истог искористи своје право на покретање управног спора, па самим тим и могућност судског преиспитивања законитости тог решења.

Са напред наведених разлога, налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд Србије је применом одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 16.01.2008. године, У. 2364/06

Записничар, Председник већа-судија,

Биљана Шундерић, с.р. Олга Ђуричић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

РС