Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 300/07
04.10.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Милене Саватић, председника већа, Наде Кљајевић и Јелене Ивановић, чланова већа, са саветником Вукицом Латиновић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиље АА, против решења Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа, Регионални центар Крагујевац број 01-43102-1-00143/2006-3 од 8.6.2006. године, у предмету доприноса, у нејавној седници већа одржаној дана 4.10.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је жалба тужиље изјављена против решења Министарства финансија – Пореска управа – Филијала Нови Пазар број 431-5/5850 од 4.5.2006. године, којим је тужиљи утврђена аконтација доприноса за социјално осигурање за период од 1.1.2006. године до 31.12.2006. године, према основицама и у износима ближе наведеним у диспозитиву решења.

Тужиља у тужби наводи да не спори обавезу плаћања доприноса за социјално осигурање за себе, али сматра да је незаконито обавезана да плаћа и доприносе за приправника кога је примила 1.4.2005. године, а за кога Национална служба за запошљавање врши исплату субвенција за 2 године. Предлаже Врховном суду Србије да тужбу уважи и поништи оспорено решење.

У одговору на тужбу тужени орган је остао у свему при разлозима изнетим у образложењу оспореног решења и предложио је да суд тужбу одбије као неосновану.

По оцени навода тужбе, одговора на тужбу и списа предмета ове управне ствари, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба је неоснована.

Према образложењу оспореног решења првостепени орган је тужиљи правилно утврдио аконтационо задужење доприноса за социјално осигурање за 2006. годину, у износу и на начин како је то наведено у решењу, због чега је нашао да је жалба тужиље неоснована.

Врховни суд Србије налази да је тужени орган на правилно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право и за своју одлуку је дао разлоге које као довољне и на закону засноване у свему прихвата и овај суд.

Наиме, обвезници доприноса за социјално осигурање су лица која, у складу са законом, самостално обављају делатност и осигураници су сходно одредбама члана 12. став 1. тачка 1. и 2. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, члана 17. став 1. тачка 17. и тачка 18. Закона о здравственом осигурању, члана 105. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености и члана 7. до члана 9. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Основица на коју се утврђују доприноси је паушално утврђени приход на који се плаћа порез у складу са пореским прописима, а на основу члана 22. и члана 23. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

Из списа предмета овог суда У. 299/07 види се да је решење којим је тужиљи утврђена аконтација пореза на доходак грађана и осталих јавних прихода од обављања самосталне делатности на паушално утврђен приход за период од 01.01.2006. године до 31.12.2006. године, у износу од 26.701,18 динара, постало правноснажно, јер је тужба тужиље у овом предмету одбијена. Применом стопа из члана 44. став 1. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање ("Службени гласник РС", бр. 84/04 и 61/05) тужиљи је правилно утврђено аконтационо задужење доприноса у наведеним износима.

Врховни суд Србије је оценио и остале наводе поднете тужбе, али налази да исти нису од утицаја на правилност оспорене одлуке.

Из напред изнетих разлога, налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиље, Врховни суд Србије је одлучио као у диспозитиву ове пресуде на основу одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96).

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

Дана 4.10.2007. године, У. 300/07

Записничар, Председник већа-судија,

Вукица Латиновић, с.р Милена Саватић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

РС