Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 147/07
10.09.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Данице Богдановић, председника већа, Вере Пешић и Гордане Џакула, чланова већа, са саветником Врховног суда Србије Љиљаном Јевтић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Војне поште бр. 1099 Београд, ради поништаја решења Уп-II бр. 140-3 од 30.11.2006. године, у правној ствари новчане накнаде за део неискоришћеног годишњег одмора, у нејавној седници већа одржаној дана 10.09.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем, ставом I диспозитива, уважена је жалба у делу који се односи на неискоришћени годишњи одмор за 2005. годину, а ставом II диспозитива одбијена је жалба тужиоца, као неоснована, у односу на неискоришћени годишњи одмор за 2006. годину, а решењем ВП бр. 8080 Крагујевац Уп. бр. 245-2 од 05.10.2006. године, против ког је поднета жалба, одбијен је захтев тужиоца Уп-1 бр. 245-1 од 26.09.2006. године за накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора за 2005. и 2006. годину.

Тужилац тужбом оспорава законитост решења туженог органа у ставу II диспозитива којим се одбија тужиочева жалба у односу на неискоришћени годишњи одмор за 2006. годину, истичући да је тужени орган погрешно применио материјално право, јер тужиоцу припада право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор за 2006. годину који није искористио због непрекидног лечења и боловања, након чега је отишао у пензију. Предлаже да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење у ставу II диспозитива.

У одговору на тужбу тужени орган остао је у свему код разлога из образложења оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије.

Након разматрања списа предмета, навода тужбе и одговора на тужбу, као и целокупних списа ове управно-правне ствари, Врховни суд Србије је нашао да тужба није основана.

Из списа предмета и образложења оспореног решења произлази да је тужени орган утврдио да се именовани налазио на боловању од 09.09.2005. године, а касније у статусу лечења – боловања до престанка службе у 2006. години. По налажењу туженог органа, како линија командовања није допринела да тужилац не искористи годишњи одмор за 2006. годину, већ из разлога што се налазио на боловању целе 2006. године до престанка службе, то је тужени орган одлучио да се жалба тужиоца одбије, као неоснована, у односу на неискоришћени годишњи одмор за 2006. годину, као у тачки 2. диспозитива оспореног решења.

Правилно је, и по оцени Врховног суда Србије, поступио тужени орган када је одбио жалбу тужиоца у односу на неискоришћени годишњи одмор за 2006. годину, налазећи да је у поступку, у коме није било повреде правила поступка, донето законито решење. Ово са разлога, што из доказа у списима предмета, навода оспореног и првостепеног решења произлази да се тужилац налазио на боловању од 09.09.2005. године, а касније у статусу лечења – боловања до престанка службе у 2006. години, па је сагласно одредби чл. 103. ст. 3. и 4. Закона о Војсци Југославије ("Сл. лист СРЈ" бр. 67/93 ... 74/99), одлучено као у тачки 2. диспозитива оспореног решења.

Суд је ценио наводе изнете у тужби, па је нашао да ови наводи нису од утицаја на другачије решење ове правне ствари, имајући у виду да је тужилац ове наводе истицао и у жалби, а у вези којих је тужени орган дао довољне и јасне разлоге.

Са напред изнетих разлога, Врховни суд Србије је нашао да тачком 2. диспозитива оспореног решења није повређен закон на штету тужиоца, па је на основу одредбе чл. 41. ст. 2. Закона о управним споровима ("Сл. лист СРЈ" бр. 46/96), одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 10.09.2007. године, У. 147/07

Записничар, Председник већа-судија,

Љиљана Јевтић, с.р. Даница Богдановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

СК