Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 5086/06
25.04.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: мр Јадранке Ињац, председника већа, Зоје Поповић и Јелене Ивановић, чланова већа, са саветником Љиљаном Петровић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца АА, против исправљеног решења туженог Републичког геодетског завода Републике Србије, Сектор за правне послове, 07 број: 952-01-207/06 од 08.9.2006. године, у предмету катастра, у нејавној седници већа одржаној дана 25.4.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Републичког геодетског завода Републике Србије, Сектор за правне послове, 07 број: 952-01-207/06 од 08.9.2006. године.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем које је исправљено закључком туженог органа 07 бр. 952-01-207/06 од 09.3.2007. године одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца изјављена на решење Службе за катастар непокретности Обреновац број: 952-01-4-27/05 од 30.3.2006. године, а којим ожалбеним решењем је одбијен захтев тужиоца за провођење промене у катастарском операту за КО ГГ настале обележавањем граница нових парцела од катастарских парцела бр. 528/1, 528/2 и 528/3.

Тужилац поднетом тужбом и допуном исте од 26.3.2007. године побија законитост оспореног решења туженог органа због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, те наводи да је на записнику о извршеном увиђају са лица места 22.3.2005. године и на усменој расправи 22.2.2005. године договорено шта да се ради, како није поступљено. У допуни тужбе указује да се из донетог закључка туженог од 09.3.2007. године види да је оспорено решење потписало ненадлежно лице. Са изнетих разлога предлаже да суд тужбу уважи и оспорено решење поништи.

Тужени орган у одговору на тужбу, остајући при разлозима из образложења оспореног решења, предложио је да суд исту одбије.

Решавајући овај управни спор на основу чињеница утврђених у управном поступку у смислу чл. 38. ст. 1. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96) и испитујући законитост оспореног решења у складу са одредбом чл. 39. ст. 1. истог Закона, Врховни суд Србије је оценом навода тужбе, одговора на исту и списа предмета ове управне ствари нашао да је тужба основана.

Из образложења исправљеног оспореног решења произилази да је тужени орган одлуку као у диспозитиву истог донео са разлога што је нашао да је правилно првостепени орган ожалбеним решењем одбио захтев тужиоца за провођење промене у катастарском операту за КО ГГ настале обележавањем граница нових парцела од катастрских парцела број 528/1, 528/2 и 528/3. Наиме, из списа предмета је утврђено да захтев за провођење промена у катастарском операту поднет 21.3.2005. године за КО ГГ, настале деобом 528/1, 528/2 и 528/3 уз који је приложена скица одржавања премера Агенције за геодетска мерења "ББ", записник о увиђају од 22.3.2005. године, као и уговор о купопродаји Ов.бр. 5733/04 од 07.10.2004. године закључен између тужиоца, као продавца и ВВ, као купца к.п. аа, површине 360 м2 и приземне куће површине 55,17 м2 изграђеној на овој парцели. Из записника о извршеном увиђају се види да једна од странака ДД исти није потписала, јер се није сагласила са извршеним мерењем, о чему је дала и изјаву дана 23.3.2006. године, приликом саслушања у поступку пред првостепеним органом, из ког разлога тужиоцу није дозвољено провођење тражене промене. Са наведеног је тужени нашао да је ожалбено решење донето на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања и правилном применом материјалног права.

Међутим, по оцени Врховног суда Србије, доношењем оспореног решења повређена су правила поступка која су од утицаја на решење ове управне ствари. Наиме, ни првостепено ни другостепено решење не садрже правне прописе и разлоге који с обзиром на утврђено чињенично стање упућују на решење какво је дато у диспозитиву ових решења. У уводу оспореног решења тужени се сагласно члану 197. став 1. Закона о општем управном поступку позвао на пропис о својој надлежности да одлучује о изјављеној жалби, а то је одредба члана 105. став 3. у вези члана 144. став 2. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима ("Службени гласник РС", бр. 83/92... 25/02), али се није у образложењу истог решења позвао ни на један материјално-правни пропис применом ког је одбио захтев за провођење промене у КО ГГ, те се за сада из тог разлога не може испитати законитост оспореног решења. Са наведеног је овај суд нашао да је тужени повредио правила поступка из одредбе члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01), којим је прописано да образложење решења, између осталог, садржи правне прописе и разлоге који с обзиром на утврђено чињенично стање упућују на решење какво је дато у диспозитиву.

Неоснован је навод тужбе да је оспорено решење потписано од стране ненадлежног лица, с обзиром да је правноснажним закључком туженог органа од 09.3.2007. године, донетог у смислу члана 209. Закона о општем управном поступку, исправљена техничка грешка у уводу оспореног решења тако што је у истом унето да је исто донето од стране начелника Одељења за управне послове туженог по овлашћењу директора туженог 07 бр. 112-691/1-03-4 од 24.9.2004. године, чиме је отклоњен пропуст при изради овог решења.

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије је применом одредбе чл. 41. ст. 1. и 2. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96) у вези чл. 38. ст. 2. истог Закона, решио као у диспозитиву ове пресуде. Тужени орган ће у поновном поступку поступити по примедбама суда у погледу поступка из образложења ове пресуде, којим је везан у смислу одредбе чл. 61. истог Закона, на тај начин што ће отклонити недостатке у доношењу оспореног решења, те донети ново и на закону засновано решење.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 25.4.2007. године, У. 5086/06

Записничар, Председник већа - судија

Љиљана Петровић, с.р. мр Јадранка Ињац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ЈК