Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кр 17/2013
30.01.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића и Радмиле Драгичевић-Дичић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног Г.П., због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву осуђеног Г.П., за испитивање законитости правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 2692/2013 од 11.07.2013. године, у седници већа одржаној 30.01.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев осуђеног Г.П., за испитивање законитости правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 2692/2013 од 11.07.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду К 782/10 од 06.02.2013. године, Г.П. оглашен је кривим због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. КЗ, и кривичног дела тешка крађа у покушају у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 30. КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца.

Одлучујући о жалби браниоца осуђеног, Апелациони суд у Београду је пресудом Кж1 2692/2013 од 11.07.2013. године одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Осуђени Г.П. поднео је Врховном касационом суду „молбу“ за преиспитивање пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 2692/2013 од 11.07.2013. године , због повреда закона и „преступа“ из члана 367. став 1, 2. и 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд „преиспита пресуду“ и врати је на поновно суђење.

Испитујући дозвољеност поднетог захтева за испитивање законитости правноснажне пресуде, Врховни касациони суд налази да је захтев недозвољен.

Наиме, Законом о изменама и допунама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 72 од 03.09.2009. године) у члану 112. одређено је да се наслов изнад члана 428. и чланови 428. до 432. бришу, чиме је ванредно правно средство – захтев за испитивање законитости правноснажне пресуде, престало да постоји.