В.ф. председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић: Ова реформа није била онаква каква је требало да буде. Судство је пало у очима грађана, морамо му вратити поверење.

Нови председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић био је један од најмлађих судија највишег суда у земљи када је изабран пре 14 година. Први је у 160 година дугој историји тог суда који је, уместо да пресуди у случају ''Ибарске магистрале'', на основу већ изведених доказа, одлучио да отвори претрес, саслуша сведоке и да донесе коначну пресуду.

Па ипак, Високи савет судства је два пута одлучио да није за судију. Први пут када је остао ''испод црте'', а други пут када је одбио његов приговор. Судије касационог суда у који је враћен донеле су у четвртак потпуну другачију ''пресуду'' и изабрале га као најбољег за првог човека судске власти.

У ексклузивном интервју за ''Новости'', Драгомир Милојевић каже да у овоме не види никакву нелогичност.

- Мислим да та контрадикторност не постоји. Сви смо сведоци да ова реформа није било онаква каква је требало да буде. То није оцена само актуелне власти већ и међународне заједнице. И сам Штефан Филе, комесар за придруживање ЕУ, рекао је да права реформа правосуђа тек сад почиње.

* За председника су Вас изабрале колеге са којима сте радили 10 година...

- Рад суда зависи од рада свих запослених по свим нивоима. Не чини га један човек. Мени је посебно задовољство што могу да кажем да су ме изабрале колеге, имајући у виду резултате гласања Опште седнице према којима се види да за мене нису гласале само оне судије које су враћене после одлуке Уставног суда, већ и већи број колега из ''старог'' састава.

* Десетак месеци сте провели у адвокатури. Како изгледа судство са друге стране судијског стола?

- Младе судије, не по годинама старости, већ по годимама стажа, препуштене су саме себи, баш због поремећених међуљудских односа. Немају кога да питају за савет, а за солидног судију треба најмање 10 година радног искуства да би стекао сигурност и углед међу колегама, адвокатима и тужиоцима.

* Два суда су потврдила потпуни неуспех реизбора судија: Уставни је вратио судије редовних судова, а Управни пре два дана судије за прекршаје. Можете ли, као бивша председника ВКС Ната Месаровић, да тврдите да нико од чланова ВСС неће одговарати?

- Посао суда није да одлучује о томе. Суд не сме да се меша у рад полиције и тужилаштва. Онда би се све свело на ону народну кадија те тужи, кадија ти суди. Није упутно да, као вршилац функције председника ВКС, говорим о саставу ВСС или о њиховом раду. О томе је већ довољно речено и написано. Чак су и књиге о томе писале. И у вези са реформом јавност зна све. Мада су се чули и неки други тонови.

* Требало је да председници судова буду изабрани до краја марта 2010, а још увек су у в.д. стању. Правилник за оцењивање судија изабраних на три године требало је да буде донет до краја маја 2009, а још га нема...

- У Вашем питању је садржан и одговор. Пошто тај Правилник уопште није донет, Скупштина је морала да интервенише по хитном поступку на предлог Министарства правде и да донесе закон по коме су судије изабране на три године преведене у стални састав. То значи да мерила и критеријуми морају да буду израђени по хитном поступку да би се знала правила игре. Када, једноставно речено, почне утакмица, правила игре морају да се знају. Када је реч о ''вршиоцима функција'' председника судова у целој Србији, једино је Ната Месаровић била изабрани председник ВКС. Знамо да је одлуком УС то проглашено неуставним. А према закону постоји обавеза да се распише конкурс како би се изабрали председници са сталном функцијом, што није урађено. Зато ће један од првих задатака ВСС бити управо рад на томе.

* Када ћете расписати конкурс?

- Не треба га очекивати преко ноћи зато што су, као што знате, у току измене Закона о судијама и измене закона о мрежи судова. Ти закони су урађени и сада се налазе пред Венецијанском комисијом. Крајем марта би, колико сам обавештен, требало да добију коначну оцену и да после тога уђу у скупштинску процедуру. После тога, ВСС предстоји велики посао – да према новој мрежи судова направи кадровска решења. Ја бих лично волео да конкурс за председнике са сталном функцијом буде расписан што пре, почевши од председника ВКС.

* Помиње се и могућност да ће се прво поставити нови в.д. председника зато што је рок истекао?

- Чују се разни тонови о томе, али прво морам да разговарам са ВСС. Морамо да погледамо извештаје о раду судова, да видимо какви су резултати рада. Знам да је јавност највише заинтересована за кадровска решења, али то је, моје лично мишљење, најмањи проблем. Јер, медији, јавност, једног дана некога праве херојем, а следећег дана је нешто сасвим друго.

* Неки медији су Вас ''осудили'' за застаревање поступака против Илариона и Пахомија, који су били оптужени за педофилију?

- Био сам председник већа у предмету ''Иларион'', али што се тиче ''Пахомија'', са тим предметом нисам имао никаквих контаката. Када је реч о ''Илариону'', важно је да кажем да је тадашњи министар правде покренуо поступак за разрешење свих судија који су и пипнули тај предмет, који су на било који начин, било којом радњом, учествовали у том предмету. У Врховном суду је спроведен поступак против свих судија и што се мене лично тиче, Надзорни одбор, судија известилац и на крају Велико персонално веће донели су одлуку да нема места покретању поступка за моје разрешење. Та одлука је коначна и правноснажна. Веће је чинило девет судија Врховног суда, по три из сваке материје. И огромна већина њих је изабрана током овог реизбора. Поред тога, ми смо одлучивали о ванредном правном леку, а неке радње у том предмету, већ су биле застареле приликом доношења другостепене пресуде, што значи пре него што је предмет дошао код нас.

* На сваком кораку се види да се судије деле на оне који су прошли реизбор и на оне који су враћени после одлуке УС?

- Без икакве дилеме можемо рећи да постоји та подела. Не бих именовао никога посебно као виновника тог тихог, тињајућег сукоба. Колико их има са једне стране, толико их има и са друге. Има враћених судија који се понашају по систему ''што горе, то боље'', али и оних ''старих'', који се понашају исто тако. Све то укупно доприноси лошој слици судства.

* А када је реч о ослобађању оптужених за вишемилионске преваре, међу којима је и брањеник Владимира Цвијана – Славиша Пурић?

- Ту је била реч о жалби на одлуку о продужењу притвора, јер та пресуда уопште тада није ни била у Врховном суду. Како пише у медијима, реч је о 30.000.000 динара, а сада имамо поступке у којима је реч о стотинама милиона евра, па се људи бране са слободе. Дакле, притвор је строга мера, директно задире у најсветија људска права – међу којима је и слобода, па судови морају бити опрезни у погледу одређивања и продужавања притвора. Ја Владимира Цвијана никад нисам ни упознао, али колико знам, када је одлучивано о притвору, он је још био саветник Бориса Тадића, а не адвокат.

* Цело судство је пало у очима грађана. Шта ћете урадити да вратите то поверење?

- То је право питање. Али повратак угледа не зависи само од председника судова већ од свих запослених у суду, по свим нивоима, и хоризонталним и вертикалним. Мора да се ослони на колеге у ВКС пре свега, а затим на ВСС. Добри међуљудски односи у судовима морају поново да се успоставе.

* На нека питања се годинама па и деценијама чека одговор. Још се не зна ко је убио новинаре, гардисте у Топчидеру...

- Важно је рећи да у вези са самим појмом правосуђа има много дилема и недоумица у јавности. Оно се везује и за полицију и за тужилаштво и за суд. Значи и за органе откривања и за органе гоњења. Нужно је направити ту границу због многих црних бројки, неоткривених кривичних дела, посебно убистава. Ту пре свега, мислим на убиства Ваших колега и многа друга убиства која још нису откривена. Све што дође у суд, то ће сигурно бити решено. Дакле, прво органи откривања – полиција и тужилаштво – морају да ураде свој посао да би предмети дошли у суд. Зато свака служба и сваки орган морају да раде посао из своје надлежности, а не да се окривљује правосуђе у ширем смислу за догађаје који још нису ни откривени.