Одлучујући о жалби Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Кж1-4970/11од 24.01.2012. године, делимичним уважењем жалбе и по службеној дужности преиначио је пресуду Вишег суда у Крагујевцу 2К 197/10 од 22.09.2011. године у односу на окривљеног Г.К. тако што је окривљеног огласио кривим за кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 242. став 1. КЗ РС у вези са чланом 19. став 1. ОКЗ и за то дело му изрекао условну осуду којом му је утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци, с тим да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од 2 године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, док је у односу на окривљену С.К. наведену првостепену пресуду потврдио.

Одлучујући у трећем степену Апелациони суд у Крагујевцу, решењем Кж3- 11/12 од 24.09.2012. године, уважењем жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, а поводом жалби Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног Г.К. и по службеној дужности укинуо је другостепену пресуду тог суда Кж1-4970/11 од 24.01.2012. године, у осуђујућем делу и предмет у том делу вратио другостепеном суду на поновно суђење.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-4757/12 од 07.11.2012. године донесеном у поновљеном другостепеном поступку након одржане седнице већа, одбијена је као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К-197/10 од 22.09.2011. године, у односу на окривљеног Г.К., потврђена.

Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз бр. 66/13 од 31.12.2013. године, против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-4757/12 од 07.11.2012. године, због повреде закона-члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП у вези са чланом 368. став 2. ЗКП („Службени лист СРЈ“ бр. 70/2001 и „Службени гласник РС“ бр. 58/2004 и др.) у вези са чланом 377. став 5. истог закона, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и утврди да је наведеном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу повређен закон.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног Г.К., адвокату Ж.Л., сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13) (у даљем тексту: ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног Г.К., сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке ( члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је неоснован.

Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијана пресуда Апелационог суда у Крагујевцу донета по одржаној седници већа, противно одредби члана 377. став 5. ЗКП важећег у време доношења пресуде, којом је прописано да се изузетно од става 1. истог члана претрес пред другостепеним судом мора одржати ако је у истом кривичном предмету пресуда једном била укинута, што је овде случај (укинута је и првостепена, као и раније донета другостепена пресуда) и да је тиме Апелациони суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. истог Законика, што је могло бити од утицаја на законито и правилно доношење пресуде, имајући у виду и да су у овој кривичној ствари доношене осуђујуће и ослобађајуће пресуде, мењано чињенично стање уз промене правне квалификације кривичног дела.

Међутим, наводи и ставови изложени у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, по оцени Врховног касационог суда, нису основани.

Тачно је да је одредбом члана 377. став 5. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“ 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“ 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 и 76/10) (у даљем тексту: раније важећи ЗКП), који је био на снази у време доношења побијане другостепене пресуде и по којем се оцењује законитост исте (члан 604. став 1. ЗКП), предвиђен изузетак којим је овлашћење другостепеног суда из става 1. истог члана у погледу оцене да ли је и када потребно одржати претрес пред тим судом, ограничено утолико што је успостављена обавеза одржавања претреса пред другостепеним судом ако је у истом кривичном предмету пресуда једном била укинута.

Међутим, наведени изузетак, супротно становишту изнетом у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, не значи обавезу одржавања претреса пред другостепеним судом увек и у сваком случају одлучивања тог суда о жалби у предмету у којем је једном била укинута првостепена пресуда, већ само у ситуацији кад другостепени суд, у седници већа (члан 376. раније важећег ЗКП), нађе да ожалбена пресуда донесена у поновљеном првостепеном поступку садржи недостатке због којих би морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

То сасвим јасно произилази из одредаба раније важећег ЗКП , које се односе на овлашћења другостепеног суда у погледу одлука које може донети приликом решавања о жалби (члан 385. став 1. и 2. раније важећег ЗКП), а које се морају довести у везу са одредбом члана 377. став 5. тог Законика.

Наиме, одредбом члана 385. став 2. раније важећег ЗКП прописано је да изузетно од одредаба става 1. истог члана, у случају да је у истом предмету већ једанпут укинута првостепена пресуда, другостепени суд ће у седници већа или након одржаног претреса донети одлуку, при чему не може укинути побијану пресуду и упутити предмет првостепеном суду на поновно суђење. Дакле, осим одлуке о укидању првостепене пресуде и враћању предмета првостепеном суду на поновно суђење, све друге одлуке које је другостепени суд одредбом става 1. истог члана овлашћен да донесе (о одбацивању жалбе као неблаговремене или недозвољене, о одбијању жалбе као неосноване и потврђивању првостепене пресуде и о преиначењу првостепене пресуде), другостепени суд, и у предмету у којем је једном већ укинута првостепена пресуда, може да донесе било у седници већа, било након одржаног претреса.

Следствено реченом, Врховни касациони суд налази да је Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени суд, у конкретном случају поступио у складу са овлашћењима која има по закону кад је у седници већа донео пресуду којом је, применом члана 388. ЗКП, одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и потврдио првостепену пресуду Вишег суда у Крагујевцу 2 К-197/10 од 22.09.2011. године, па није учинио повреду закона-битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези са чланом 377. став 5. раније важећег ЗКП, на коју се, у вези са чланом 485. став 1. тачка 1. сада важећег ЗКП, указује у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца. У сваком случају, након што суд у трећем степену укине другостепену пресуду (што је овде случај) веће другостепеног суда овлашћено је да одлучи о изјављеним жалбама, како у седници већа, тако и заказивањем претреса пред другостепеним судом (начелни став XVIII заједничке седнице од 25. и 26. VI 1991. године).

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 490. и члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар                                                                        Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                          Јанко Лазаревић,с.р.