Кзз 497/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 497/2014
11.06.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Предрага Глигоријевића, Веска Крстајића, Биљане Синановић и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.М. и др, због кривичног дела увреде из члана 170. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљене Љ.Н. - адвоката Т.З. и Ф.М., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 број 1296/13 од 12.04.2013. године у седници већа одржаној дана 11. јуна 2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости бранилаца окривљене Љ.Н. - адвоката Т.З. и Ф.М., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 број 1296/13 од 12.04.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду К бр. 1248/11 од 22.11.2012. године, окривљени М.М. оглашен је кривим због извршења кривичног дела увреде из члана 170. став 1. КЗ и кривичног дела лаке телесне повреде из члана 122. став 1. КЗ, па пошто су му претходно утврђене појединачне новчане казне, и то за кривично дело из члана 170. став 1. КЗ новчана казна у износу од 40.000,00 динара, а за кривично дело из члана 122. став 1. КЗ новчана казна у износу од 60.000,00 динара, окривљени је на основу члана 60. КЗ осуђен на јединствену новчану казну у износу од 100.000,00 динара и истовремено је одређено да је ову казну дужан да плати у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, те да ће јединствена новчана казна, уколико се не буде могла наплатити ни принудним путем, бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим што затвор не може бити дужи од шест месеци.

Истом пресудом, према окривљеној Љ.Н. је на основу одредаба чланова 459. и 460. ЗКП у вези са члановима 54, 64 и 77. КЗ, изречена судска опомена због извршења кривичног дела увреде из члана 170. став 1. КЗ.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1296/13 од 12.04.2013. године, делимичним уважавањем жалбе пуномоћника приватног тужиоца М.М., преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду К број 1248/11 од 22.11.2012. године у односу на окривљену Љ.Н., само због одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљена због кривичног дела увреде из члана 170. став 1. КЗ осуђена на новчану казну у износу од 40.000,00 динара, коју је дужна да плати у року од три месеца од дана правоснажности пресуде, с тим што је истовремено одређено да уколико окривљена не плати новчану казну у одређеном року, суд ће исту заменити казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Ставом II исте пресуде, одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљене Љ.Н., окривљеног М.М. и његовог браниоца, те жалбе пуномоћника приватних тужилаца, a пресуда Првог основног суда у Београду К број 1248/11 од 22.11.2012. године, у неприначеном делу, потврђена.

Браниоци окривљене Љ.Н. – адвокати Т.З. и Ф.М., поднели су захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 број 1296/13 од 12.04.2013. године, из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, због повреде закона не наводећи конкретно о којој се повреди ради, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијану пресуду и предмет врати надлежном суду на поновно одлучивање или да побијану пресуду преиначи у смислу одредбе члана 492. ЗКП.

Врховни касациони суд је у седници већа, након разматрања списа предмета и захтева за заштиту законитости бранилаца окривљене нашао:

Захтев је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11...43/13) који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. ст. 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. истог Законика о кривичном поступку, прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1 и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. Законика о кривичном поступку.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљена Љ.Н., према повратници која се налази у списима предмета, пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1296/13 од 12.04.2013. године, примила дана 10.05.2013. године, а да су браниоци окривљене – адвокати Т.З. и Ф.М. захтев за заштиту законитости поднели дана 28.04.2014. године, дакле евидентно након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11..43/13), то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости бранилаца окривљене одбацио као неблаговремен, обзиром да је поднет након законом прописаног рока.

Са свега изложеног, а на основу одредаба чланa 487. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                      Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                 Невенка Важић, с.р.