Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са решењем против кога је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Одредбом члана 604. став 1. ЗКП прописано је да се законитост радњи предузетих пре почетка примене тог законика, оцењује по одредбама Законика о кривичном поступку (''Службени лист СРЈ'', број 70/01 ... ''Службени гласник РС'', број 72/09), па је Врховни касациони суд у смислу цитиране законске одредбе испитао законитост побијаног решења према ЗКП који је важио у време доношења решења.

По налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да је решењем Апелационог суда у Београду Кж1 бр.3434/13 од 10.09.2013. године повређена одредба члана 385. став 2. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', број 70/01 ... ''Службени гласник РС'', број 72/09).

Одредбом члана 385. став 2. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', број 70/01 ... ''Службени гласник РС'', број 72/09) предвиђен је изузетак односно ограничење општег овлашћења другостепеног суда из става 1. истог члана, у погледу одлука које тај суд може донети приликом решавања о жалби против пресуде, у седници већа или на основу одржаног претреса, и то у односу на овлашћење другостепеног суда да укине првостепену пресуду и упути предмет первостепеном суду на поновно суђење. Наиме, према наведеној законској одредби такву одлуку другостепени суд не може донети у процесној ситуацији када је у истом предмету већ једанпут укинута првостепена пресуда. Дакле, одредба члана 385. став 2. ЗКП представља ''процесну забрану'' за другостепени суд да поново укине првостепену пресуду у предмету у коме је првостепена пресуда већ једанпут укинута, што истовремено значи да ни првостепени суд не може у истом предмету трећи пут водити првостепени поступак (правно схватање Кривичног одељења Врховног касационог суда од 28.11.2011. године).

Сходно наведеном, у конкретној процесној ситуацији, у којој је ожалбена пресуда Основног суда у Ваљеву К бр.317/12 од 13.02.2013. године донесена у поновљеном првостепеном поступку, након укидања раније донесене првостепене пресуде Основног суда у Ваљеву К бр.78/11 од 05.07.2011. године, другостепени суд - Апелациони суд у Београду је био дужан да у смислу одредаба члана 377. став 1. до 5, члана 378. и 379. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', број 70/01 ... ''Службени гласник РС'', број 72/09) одржи претрес или да у седници већа донесе мериторну одлуку поводом изјављене жалбе пуномоћника оштећене као тужиоца – окривљене В.Д., адвоката С.Ф. То другостепени суд није учинио, већ је првостепену пресуду укинио решењем Кж1 бр.3434/13 од 10.09.2013. године, чиме је учинио повреду кривичног закона – одредбу члана 385. став 2. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', број 70/01 ... ''Службени гласник РС'', број 72/09) на штету окривљеног С.С., јер он има право на суђење у разумном року и да одлуку донесе законом одређени суд, а то је у овом случају Апелациони суд у Београду.

Због учињене повреде закона, Врховни касациони суд је усвајањем захтева за заштиту законитости а на основу члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП укинуо правноснажно решење Апелационог суда у Београду Кж1 бр.3434/13 од 10.09.2013. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање о изјављеној жалби пуномоћника оштећене као тужиоца – окривљене В.Д., адвоката С.Ф., у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                   Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                             Драгиша Ђорђевић, с.р.