Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 328/14 од 05.06.2014. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Ј.Р., а пресуда Основног суда у Брусу К 290/12 од 10.04.2014. године, потврђена.

Против наведених пресуда бранилац окривљеног Ј.Р., адв. Д.М. поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона са предлогом да Врховни касациони суд у овом захтев побијане пресуде укине и окривљеног ослободи од оптужбе или пак предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ј.Р., адв. Д.М., у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку достављен је Републичком јавном тужиоцу, након чега Врховни касациони суд о седници већа, у смислу члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку, није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа одржаној у смислу члана 490. ЗКП, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Несновано се у захтеву за заштиту законитости указује да је правноснажним пресудама учињена повреда закона на штету окривљеног, истиче да је суд, примењујући одредбе закона о кривичном делу лаке телесне повреде из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика применио закон који се не може применити у конкретном случају, јер у радњама окривљеног не стоје сва обележја кривичног дела за које је оглашен кривим, већ да се евентуално може радити о кривичном делу из члана 122. став 1. Кривичног законика.

Супротно изнетим наводима, по налажењу Врховног касационог суда, из изреке првостепене пресуде произилазе сви битни елементи кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, због којег је окривљени и оглашен кривим, а не кривичног дела из члана 122. став 1. КЗ, како се то неосновано истиче у захтаву, па како бранилац окривљеног износи сопствену оцену изведених доказа и свој лични став да у радњама окривљеног стоје битни елементи кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, а не кривичног дела из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, то је захтев у овом делу оцењен неоснованим.

Такође, неосновани су и наводи захтева, којима се указује на учињене повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7. ЗКП.

Наиме, указујући на ову повреду одредаба ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су у конкретном случају повређене одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца, јер је због погрешне примене закона и квалификације предметног кривичног дела, јавни тужилац предузео кривично гоњење против окривљеног и поред тога што није надлежан, имајући у виду да се за кривично дело из члана 122. став 1. КЗ, гоњење предузима по приватној тужби.

Међутим, по оцени овог суда, јавни тужилац је у конкретном случају био овлашћени тужилац за предузимање кривичног гоњења против окривљеног. Наиме, из диспозитива оптужног предлога и из чињеничног описа изреке првостепене пресуде произилазе сва законска обележја кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, које је окривљеном и стављено на терет, те због којег је и оглашен кривим.

Како за ово кривично дело овлашћење за кривично гоњење припада јавном тужиоцу, који је, дакле и био овлашћени тужилац у конкретном случају, имајући у виду да наводи истакнути у захтеву – да се у конкретном слуачају ради о кривичном делу лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, представљају сопствену процену подносиоца захтева у вези са правном квалификацијом предметног кривичног дела, то је захтев и у овом делу оцењен неоснованим.

Стога, по налажењу Врховног касационог суда, побијаним правноснажним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7. ЗКП и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, а које су истакнуте у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ј.Р.

Са изнетих разлога, налазећи да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ј.Р. неоснован, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                          Невенка Важић,с.р.