Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 328/2015 од 09.06.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду и браниоца окривљеног А.Ћ., адвоката И.Б. и пресуда Вишег суда у Београду К 754/14 од 20.02.2015. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног А.Ћ., адвокат И.Б., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП у вези члана 439. тачка 1. ЗКП и члана 51. Закона о оружју и муницији, са предлогом да Врховни касациони суд на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП у вези члана 423. тачка 1. и члана 5. став 2. КЗ, те чл. 51. и 52. Закона о оружју и муницији окривљеног ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, те да му следствено томе, изрекне јединствену казну затвора у краћем временском трајању.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет и након оцене навода у захтеву је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.Ћ., адвоката И.Б., је неоснован.

Бранилац окривљеног А.Ћ. у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон из члана 439. тачка 1. ЗКП на штету окривљеног, наводима да је дана 24.02.2015. године донет Закон о оружју и муницији који је објављен у ''Службеном гласнику Републике Србије'' број 20/2015, а који у одредби члана 51. одређује да се неће кривично гонити, нити да ће се сматрати да је починило кривично дело лице које на дан ступања на снагу предметног закона пријави и преда оружје и муницију коју поседује, што искључује противправност као битно законско обележје кривичног дела, а како у означеном закону није регулисано поступање надлежних државних органа у процесној ситуацији када је кривични поступак започет, то се на учиниоца кривичног дела у питању има применити одредба члана 5. став 2. КЗ.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног А.Ћ., истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни 4 пасус четврти образложења пресуде је дао јасне и довољне разлоге о томе да се у радњама окривљеног стичу сви битни елементи бића кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ за које окривљени А.Ћ. оглашен кривим, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                        Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                               Драгиша Ђорђевић,с.р.