Решење Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу Ктр 443/2015 од 04.08.2015. године, против кога је захтев за заштиту законитости подигнут није донето, а што се утврђује из списа предмета.

Против наведених правноснажних решења пуномоћник подносиоца кривичне пријаве А.В., адвокат М.М., поднео је четири захтева за заштиту законитости због истоветних повреда закона и то: повреде права на суђење у разумном року и права на правично суђење из члана 32. Устава РС, повреде права на накнаду штете из члана 35. Устава РС и повреде права на једнаку заштиту права и права на правно средство из члана 36. Устава РС, са предлогом да Врховни касациони суд поднете захтеве за заштиту законитости као основане усвоји.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости оштећених као тужилаца, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Сходно наведеном законском пропису, само Републички јавни тужилац и окривљени, искључиво преко браниоца су овлашћени за подношење захтева за заштиту законитости и такво овлашћење ниједном законском одредбом није дато другим процесним субјектима, који само могу да упуте иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношење овог ванредног правног лека, у складу са уставним правом на упућивање предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије). Стога, Врховни касациони суд предметне захтеве за заштиту законитости пуномоћника подносиоца кривичне пријаве оцењује недозвољеним, јер су поднети од стране неовлашћеног лица, док је захтев поднет против ''решења Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу Ктр 443/2015 од 04.08.2015. године недозвољен и сходно одредби члана 482. став 1. ЗКП, будући да се захтев за заштиту законитости може поднети само против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда, а у конкретном случају таква одлука која се захтевом побија није донета, а како је то већ напред наведено.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                 Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                        Драгиша Ђорђевић,с.р.