Након што је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 490. ЗКП о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Основано се захтевом браниоца окривљеног М.П., адвоката П.Ј. указује да је побијаним решењем учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Наиме, из списа предмета се утврђује да је правноснажном пресудом Основног суда у Бору К 385/2011 од 19.09.2012. године према окривљеном М.П. одбијена оптужба да је извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 1. у вези члана 278. став 1. КЗ, а на основу одредбе члана 354. тачка 2. тада важећег ЗКП.

Према одредби члана 265. став 1. ЗКП када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тач. 1. до 6. ЗКП, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоцу падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају, између осталих, и награду и нужне издатке браниоца, док је Тарифом о наградама и накнада за рад адвоката, којом је одређен начин вредновања, обрачуна и плаћања награде за адвокатске услуге и накнаде трошкова за рад адвоката, у члану 2. прописано да награда и накнада трошкова адвокату припадају за радње обављене по пуномоћју, решењу надлежног органа, усменом или писменом налогу странке, те да су странка или надлежни орган дужни да адвокату плате и награду и накнаду трошкова.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка, од његовог покретања до његовог завршетка.

Одредбом члана 2. став 14. ЗКП одређено је значење израза ''поступак'' који се односи на предистражни поступак и кривични поступак.

Одлучујући о захтеву окривљеног М.П., Основни суд у Бору је истоме, на терет буџетских средстава суда признао трошкове за одбрану од стране браниоца и то за приступ браниоца на осам одложених главних претреса, за приступ браниоца за осам одржаних главних претреса, за састав приговора против оптужнице, за састав жалбе против пресуде дана 23.02.2011. године, за састав одговора на жалбу дана 03.03.2011. године, за састав жалбе на решење о трошковима од 06.12.2013. године и за састав жалбе против пресуде дана 21.11.2013. године, па му је на име доласка за одложене главне претресе досудио по 16.500,00 динара, за одржане главне претресе износ од по 31.500,00 динара, за састав приговора 30.000,00 динара, за састав жалбе на пресуду по 60.000,00 динара, за састав жалбе на решење о трошковима износ од 15.000,00 динара и за састав одговора на жалбу износ од 30.000,00 динара, укупно од 579.000,00 динара, имајући у виду да се ради о кривичном делу за које је прописана казна затвора до осам година.

Решењем Основног суда у Бору Кв 114/2015 од 30.06.2015. године одбијена је као неоснована жалба окривљеног М.П. изјављена против решења Основног суда у Бору К 385/2011 од 12.06.2015. године.

Доношењем таквих решења учињена је повреда одредаба кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 7. у вези члана 265. став 1. ЗКП, јер браниоцу нису признати и трошкови за три неодржана главна претреса, трошкови за превоз сопственим возилом и трошкови одсуствовања из адвокатске канцеларије.

Тарифом о наградама и накнадама за рад адвоката, у члану 3. прописано је да за сваки одржани главни претрес или седницу већа којима је присуствовао адвокату припада награда из тарифног броја 1, а за сваки неодржан главни претрес или седницу већа на које је приступио адвокату припада 50% награде из тарифног броја 1. Чланом 9. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, прописано је да адвокату за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, између осталог припада накнада за превоз сопственим возилом – у висини од 30% од цене најквалитетнијег бензина по пређеном километру и накнада за одсуствовање из канцеларије – у висини од 50 поена за сваки започети сат, а највише 10 сати дневно.

Следствено цитираним законским одредбама ЗКП и одредбама Тарифе о наградама и накнадама за рад адвокату, нижестепени суд је био дужан да одлучи о захтеву окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка који се односи и на приступ браниоца суду на три неодржана главна претреса, за накнаду за превоз сопственим возилом и за накнаду за одуствовање из канцеларије, а што је био дужан да учини, на који начин је учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

С обзиром на изнето, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.П., адвоката П.Ј. као основан, укинуо правноснажна решења и предмет вратио Основном суду у Бору на поновно одлучивање о захтеву окривљенoг М.П. за досуђење трошкова кривичног поступка, при чему ће тај суд имати у виду примедбе наведене у овој пресуди.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                  Председник већа, судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                        Драгиша Ђорђевић,с.р.