Окривљени М.М., поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Привредног суда у Крагујевцу 1ПК 26/14 од 21.07.2014. године и Привредног апелационог суда у Београду 1Пкж 422/14 од 22.04.2015. године, без истицања посебних законских разлога док из образложења захтева произилази да је исти поднет због повреде закона и то одредбе члана 39. Закона о семену, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи обе нижестепене пресуде и окривљене ослободи одговорности, јер радња која им се ставља на терет није привредни преступ.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући дозвољеност поднетог захтева за заштиту законитости, нашао да је захтев недозвољен.

Процесном одредбом члана 56. Закона о привредним преступима („Службени лист СФРЈ“ 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, „Службени лист СРЈ“ 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 и „Службени гласник РС“ 101/2005), прописано је да ако одредбама овог закона није другачије одређено, у поступку за привредне преступе сходно ће се примењивати одредбе Закона о кривичном поступку, између осталих, одредбе о захтеву за заштиту законитости (члан 419. до 424.).

Законом о привредним преступима у делу који се односи на поступак по правним лековима и то на захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек (глава XIII тачка 3.), у члану 130. је прописано, да против правноснажне судске одлуке којом је повређен овај закон или против судског поступка који је претходио правноснажној судској одлуци, надлежни јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости, а у члану 133. истог Закона, да јавни тужилац захтев може подићи у року од 6 месеци од дана када је странкама достављена одлука против које је дозвољено подизање захтева.

Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је, у члану 483. став 1., да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, с тим да је право окривљеног и браниоца на подношење захтева временски ограничено на рок од 30 дана рачунајући од дана достављања правноснажне судске одлуке окривљеном (члан 485. став 4. истог Законика).

Из цитираних прописа произлази да је одредбама Закона о привредним преступима, који се примењује у поступку за привредни преступ, у односу на важеће одредбе кривичног поступка, између осталог, различито одређен круг лица која су овлашћена за подношење захтева за заштиту законитости, због чега у поступку за привредни преступ не долази у обзир сходна примена одредбе члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 56. Закона о привредним преступима, већ се у погледу овлашћења за подношење захтева за заштиту законитости примењује одредба члана 130. Закона о привредним преступима.

Како је, у смислу одредаба члана 130. Закона о привредним преступима и члана 29. став 2. и став 3. тачка 1) Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС“ бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12 и 101/13) искључиво Републички јавни тужилац, који поступа пред Врховним касационим судом, овлашћен за подношење захтева за заштиту законитости у привредно- казненом поступку, као ванредног правног средства о којем одлучује тај суд (члан 30. став 1. Закона о уређењу судова-„Службени гласник РС“ бр. 116/08, 104/09, 101/10, 3/11, 78/11, 101/11 и 101/13) и такво овлашћење није дато другим процесним субјектима који само могу поднети иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношења захтева за заштиту законитости у складу са уставним правом на подношење предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије), то је захтев за заштиту законитости окривљеног недозвољен јер је поднет од неовлашћеног лица, у смислу члана 130. Закона о привредним преступима, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости окривљеног М.М. одбацио применом те законске одредбе.

Са изложеног, одлучено је као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                             Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                             Невенка Важић, с.р.