.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1197/2015
19.01.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљене М.Р., због кривичног дела проневера из члана 364. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене М.Р., адвоката Б.И., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Чачку К 56/13 од 14.05.2015. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 975/15 од 15.09.2015. године, у седници већа одржаној 19.01.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљене М.Р., адвоката Б.И., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Чачку К 56/13 од 14.05.2015. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 975/15 од 15.09.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Чачку К 56/13 од 14.05.2015. године окривљена М.Р. је оглашена кривом да је извршила кривично дело проневера из члана 364. став 3. у вези став 1. КЗ и кривично дело послуга из члана 365. КЗ, за која дела су јој најпре утврђене појединачне казне затвора и то за кривично дело из члана 364. ств 3. у вези става 1. КЗ казна затвора у трајању од две године, а за кривично дело из члана 365. КЗ казна затвора у трајању од шест месеци, па је затим суд окривљену осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца у коју јој се има урачунати време проведено у притвору почев од 29.08.2013. године до 05.09.2013. године. На основу члана 85. КЗ окривљеној је изречена мера забране вршења позива, делатности и дужности, тако што јој је забрањено вршење свих дужности везаних за располагање, коришћење и управљање туђом имовином и везаних за чување те имовине, у трајању од три године рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим што се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. Окривљеној није изречено одузимање имовинске користи у износу од 193.800,05 динара у смислу одредаба из члана 91 – 93, а обавезана је да суду на име паушала плати износ од 15.000,00 динара, a на име трошкова кривичног поступка износ од 86.292,11 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом извршења. Окривљена је обавезана да оштећеном Вишем суду у Краљеву на име истакнутог имовинскоправног захтева исплати износ од 193.800,05 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом извршења.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 975/15 од 15.09.2015. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљене, мајке и сестре окривљене, а пресуда Вишег суда у Чачку К 56/13 од 14.05.2015. године је потврђена.
Против наведенених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљене М.Р., адвокат Б.И., због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане песуде и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку, или да исте преиначи у смислу навода из захтева у корист окривљене.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног сходно правима којa у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП.
Како из списа предмета и то из повратнице произилази да је окривљена М.Р. пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 975/15 од 15.09.2015. године, лично примила 29.10.2015. године, а да је њен бранилац, адвокат Б.И., захтев за заштиту законитости против наведених пресуда поднео 02.12.2015. године, дакле по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљене оценио као неблаговремен.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар - саветник Председник већа-судија
Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
