.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2129/2015
09.12.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Јасминке Станојевић, Биљане Драгојевић, Слађане Накић-Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у парници тужиоца Д.М. из Н., чији је пуномоћник С.Д., адвокат из Н., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, ВП 2822 Прокупље, коју заступа Дирекција за имовинскоправне послове, Одељење у Нишу, ради потраживања из радног односа, одлучујући о ревизији тужене, изјављене против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 927/15 од 04.06.2015. године, на седници одржаној 09.12.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
I НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављене против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 927/15 од 04.06.2015. године, као изузетно дозвољеној.
II ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 927/15 од 04.06.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прокупљу П1 бр.231/14 од 18.03.2015. године, одбијен је приговор стварне ненадлежности Основног суда у Прокупљу као неоснован и усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезана тужена да тужиоцу на име неисплаћених трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада, за месец септембра 2015. године исплати износ од 2.920,00 динара са законском затезном каматом почев од 05.10.2013. године до коначне исплате. Наложено је туженој да тужиоцу исплати трошкове парничног поступка у износу од 30.800,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 927/15 од 04.06.2015. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Прокупљу. У ставу другом изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе, новог тумачења права и разматрања правних питања од општег интереса.
Врховни касациони суд је на основу овлашћења из члана 404. ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11), који је новелиран одредбом члана 14. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 55/14), закључио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној.
Новелираном одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Врховни касациони суд сматра да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене јер је ревизија усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, а не постоји ни потреба за одлучивањем о изузетној ревизији тужене ради уједначавања судске праксе јер тужена уз ревизију не прилаже супротне одлуке у истој правној ствари, нити се на њих позива.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11), у вези члана 23. став 1. и 3. Закона о изменама и допунама ЗПП („Сл. гласник РС“, број 55/14), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде трошкова превоза поднета је 10.09.2014. године, а вредност побијаног дела пресуде износи 2.920,00 динара. Побијана другостепена пресуда донета је 04.06.2015. године.
Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија тужене није дозвољена на основу одредбе члана 13. став 2. Закона о изменама и допунама ЗПП, те измењене одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 413. ЗПП, одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија
Љубица Милутиновић,с.р.
