Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости, под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је одредбом става 2. истог члана прописано да Републички јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости како на штету, тако и у корист окривљеног, а ставом 3. истог члана је прописано да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач.1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.

Дакле, сходно цитираним законским одредбама, бранилац захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек, из разлога прописаних у члану 485. став 4. ЗКП, може поднети искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона на штету окривљеног.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају бранилац по службеној дужности малолетног М.Л., захтев за заштиту законитости поднео, јер је правноснажним побијаним решењем, којим је одлучивано о накнади његових трошкова у предметном поступку као браниоца по службеној дужности, повређен закон, то је овај суд, захтев оценио као недозвољен, с обзиром на то да бранилац нема овлашћење за подношење захтева за заштиту законитости у своју корист, већ само у корист окривљеног.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези чл. 483. и 71. тачка 5) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                               Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                            Бата Цветковић,с.р.