Против наведених првноснажних пресуда бранилац окривљеног адв. И.К., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона - члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана 4. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости усвоји и наведене пресуде преиначи тако што ће одбити оптужбу за кривично дело из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ те да првостепену пресуду преиначи и у делу одлуке о трошковима поступка насталих због наведеног кривичног дела.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Ц.С., адв. И.К., је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да је првостепеном и другостепеном пресудом повређено правило кривичног поступка прописано у члану 4. став 1. ЗКП јер је окривљени два пута правноснажно осуђен за чињенично исти догађај.

Изнете наводе захтева којима се указује на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1. у вези члана 4. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд оцењује неоснованим из следећих разлога:

Из списа предмета се утврђује да је пресудом Прекршајног суда у Новом Саду, Одељење у Врбасу број II 27 Пр 3-13/12 од 18.01.2012. године окр. Ц.С. осуђен на новчану казну у износу од 10.000,00 динара због прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру.

Према чињеничном опису датом у изреци наведене пресуде окривљеном је стављено на терет да је дана 05.01.2012. године око 19,00 часова у В., у улици ..., нарушавао јавни ред и мир насилничким понашањем према Д.С. ... на тај начин што је након краће вербалне препирке истој задао неколико удараца затвореном шаком у пределу главе и тела, наневши јој том приликом лаке телесне повреде у виду потреса мозга и контузије лица.

У кривичном поступку пресудом Основног суда у Врбасу К 1937/13 од 04.06.2015. године, окр. Ц.С. оглашен је кривим да је дана 05.01.2012. године, у В., у дворишту куће у улици ... ... применом насиља угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање члана своје породице, своје супруге Б. (С.) Д., на тај начин што је, након што је оштећена успела да се отргне јер ју је окривљени давио рукама, те да побегне низ улицу, окривљени сустигао оштећену и у дворишту на наведеној адреси истој задао више удараца по глави и телу, услед чега је она задобила тешку телесну повреду у виду прелома леве јагодичне кости са померањем уломака.

Из наведених чињеничних описа јасно произилази да је у оба поступка реч о истом окривљеном и о животном догађају који се десио у истом временском и просторном оквиру. Међутим, чињенични опис прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру различит је од чињеничног описа кривичног дела из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ.

Наиме, опис прекршаја не обухвата догађај настао после почетног сукоба описаног као прекршај, а у коме је окривљени оштећеној нанео лаку телесну повреду у виду потреса мозга и контузије лица, односно догађај и чињенице након што је оштећена успела да се отргне и побегне низ улицу, па тада предузете радње окривљеног када је сустигао оштећену и задао јој више удараца по глави и телу услед чега је задобила тешку телесну повреду у виду прелома јагодичне кости са померањем уломака, не представљају законска обележја прекршаја већ их Кривични законик квалификује као кривично дело тешке телесне повреде.

Стога се, по оцени Врховног касационог суда, не може рећи да се опис предметног прекршаја у односу на прекршајни поступак односи на исте чињенице и радње окривљеног које представљају обележје кривичног дела за које је оглашен кривим у кривичном поступку, те се, супротно наводима захтева за заштиту законитости, у конкретном случају не ради о пресуђеној ствари, дакле ни о повреди закона из члана 438. став 1. тачка 1. у вези члана 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                          Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                   Драгиша Ђорђевић, с.р.