Апелациони суд у Крагујевцу је побијаном пресудом Гж бр. 3192/14 од 05.05.2015.године преиначио првостепену пресуду, тако што је усвојио тужбени захтев тужиоца и утврдио да су уговори о поклону закључени дана 16.06.2011.године између поклонодавца Р.Ј. и поклонопримаца тужених П.Ј. и Ж.Ј. из К., који уговори су оверени пред Основним судом у Краљеву, под Ов бр. 153/11 и Ов бр. 152/11 од 16.06.2011.године не производе правно дејство према тужиоцу у обиму потребном за намирење тужиочевог потраживања према поклонодавцу Р.Ј. по решењу Вишег суда у Краљеву Гж бр. 142/2012 од 27.04.2012.године у укупном износу од 125.225,00 динара, са законском затезном каматом на наведени износ почев од 27.04.2012.године све до коначне исплате, па се обавезују тужени да признају и трпе да тужилац наведено потраживање може намирити продајом по сопственом избору непокретности које су предмет наведених уговора уписаних у листу непокретности број … КО Л. и то: кп.бр. …, шума пете класе пов. 0.23.25 ха, кп.бр…. шума пете класе пов. 019,40 ха, кп.бр…. пашњак шесте класе пов. 022,00 ха, кп.бр…. ливада пете класе (на којој се налази грађевински објекат-кућа) пов. 011,38 ха, кп.бр. … њива четврте класе пов. 0.04,48 ха, кп.бр…. пашњак друге класе пов. 0.13,25 ха, све КО Л.. Обавезани су тужени да као солидарни дужници тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплате износ од 65.108,00 динара.

Благовременом и по одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП дозвољеном ревизијом побија се другостепена пресуда због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се побијана пресуда преиначи и одбије тужбени захтев тужиоца у целини уз обавезивање истог на накнаду трошкова ревизијског поступка за састав ревизије у износу од 45.000,00 динара и судске таксе на ревизију и одлуку према одлуци суда.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у границама прописаним одредбом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14) који се у конкретном случају примењује и одлучио да је ревизија основана.

Према утврђеним чињеницама тужилац је против оца тужених водио спор пред Основним судом у Краљеву у предмету П бр. 5173/10 у коме је првостепеном пресудом одбијен тужбени захтев и одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка. Решењем Вишег суда у Краљеву Гж бр. 142/12 од 27.04.2012.године, преиначена је првостепена одлука о трошковима и тужени обавезан да тужиоцу наканди трошкове поступка у износу од 125.225,00 динара. Дана 16.06.2011.године отац тужених као поклонодавац је уговорима о поклону Ов бр. 153/11 и Ов бр. 152/11 својим синовима, овде туженима као поклонопримцима пренео у својину непокретности наведене тим уговорима.

Тужилац паулијанском тужбом поднетом против тужених тражи да се утврди да наведени уговори не поризводе правно дејство према тужиоцу у обиму потребном за намирење тужиочевог потраживања у висини досуђених износа трошкова са законском затезном каматом, те да се обавежу тужени да признају и трпе да тужилац наведено потраживање може намирити продајом непокретности ближе наведених у петитуму тужбе.

Код овако утврђених чињеница првостепени суд је одбио тужбени захтев, јер су предмет побијања дужникових правних радњи уговори закључени и оверени дана 16.06.2011.године, а у време закључења тих уговора није постојала обавеза правног претходника тужених да накнади трошкове тужиоцу, те нису испуњени услови из члана 280. ЗОО за усвајање тужбеног захтева.

Другостепени суд суд преиначава првостепену пресуду и усваја тужбени захтев, закључујући да је првостепени суд погрешно применио материјално право, одредбу члана 280. ЗОО у вези са чланом 281. став 3. ЗОО, будући да тужилац као поверилац има доспело потраживање према правном претходнику тужених, без обзира када је оно настало, те као поверилац има право да своје потраживање намири из непокретности које су биле предмет наведених уговора о поклону, јер се ради о бестеретном располагању, те није од значаја да ли су стицаоци из тог правног посла знали да се њиме наноси штета повериоцу.

Основано се ревизијом оспорава изнето становиште другостепеног суда. Одредба члана 280. ЗОО прописује опште претпоставке за побијање дужникових правних радњи, док одредба члана 281. истог закона садржи посебне претпоставке за побијање. Према наведеним законским одредбама поверилац стиче право да побија дужникове правне радње када се стекну општи услови и један од посебних, под условом да се на страни тужиоца јавља поверилац, а на страни тужених лица у чију корист је предузета правна радње која се побија. У конкретном случају није испуњен услов из члана 280. став 1. ЗОО, будући да потраживање тужиоца у време када је учињена правна радња дужника која се тужбом побија није ни постојало, а самим тим исто није ни доспело за исплату, нити је тужилац био поверилац потраживања, обзиром да је правна радња закључење спорних уговора предузета 16.06.2011.године, а претходник туженик у овом спору је обавезан на плаћање трошкова поступка решењем Вишег суда у Краљеву од 27.04.2012.године. Поред наведеног тужбом против друготуженог побија се правна радња закључења уговора о поклону Ов бр. 152/11 од 16.06.2011.године, са обавезом туженог да призна и трпи да тужилац наведено потраживање може намирити продајом непокретности које су биле предмет наведеног уговора, али се наводе непокретности које нису биле предмет располагања по овом уговору већ по уговору Ов бр. 153/11 од 16.06.2011.године, који је закључен између оца тужених и првотуженог П.Ј. из К., што првотуженом даје легитимацију да оспорава тужбени захтев усмерен према друготуженом.

На основу изложеног по оцени Врховног касационог суда правилно је првостепени суд одбио тужбени захтев тужиоца због чега је другостепена пресуда којом је усвојен тужбени захтев преиначена одбијањем жалбе тужиоца и потврђивањем првостепене пресуде, а све применом одредбе члана 416. став 1. ЗПП.

Одлука о трошковима ревизијског поступка донета је на основу овлашћења из члана 165. ЗПП, а у вези са чланом 153. и 154. ЗПП, те су по ревизији признати трошкови за састав ревизије у износу од 12.000,00 динара и судску таксу на ревизију у износу од 24.609,00 динара и ревизијску одлуку у износу од 36.913,50 динара, а враћањем на првостепену пресуду туженима су досуђени трошкови првостепеног поступка у висини досуђеној првостепеном пресудом.

Председник већа-судија,

Бранислава Апостоловић,с.р.