Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Б.Ш., адвокат А.В., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд правноснажне пресуде преиначи, без стављања конкретног предлога суду у погледу правца преиначења пресуде.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ш., адвоката А.В., је недозвољен.

Као разлог за подношење захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног Б.Ш., наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, коју не опредељује навођењем конкретне повреде одредаба ЗКП у смислу члана 485. став 4. ЗКП, којом су таксативно наведене повреде закона због којих је подношење захтева дозвољено окривљеном, преко браниоца, а из образложења захтева и навода да се окривљени критичном приликом очигледно поуздао у ЈЦ исправу коју је добио од царине, а која је издата на основу пратеће документације, сматрајући да је реч о јавној исправи издатој од стране државног органа која се узима као доказно средство којим се доказују чињенице о којима је реч у исправи, због чега није имао намеру, мотив, односно побуду да својим поступцима доведе у заблуду овлашћеног радника МУП-а РС ПУ Нови Сад а које чињенице нису ни доказане, по оцени Врховног касационог суда, произилази да се захтевом оспорава чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепено пресудом у погледу учешћа овог окривљеног у извршењу кривичног дела у питању.

Међутим, како је чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног сходно ограничењу његових права правима које у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Б.Ш., адвоката А.В. оценио као недозвољен.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                         Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                Драгиша Ђорђевић,с.р.