Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1278/15 од 09.12.2015. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а првостепена пресуда, потврђена.

Против правноснажних пресуда Основног суда у Сомбору 1 К бр. 563/11 од 01.06.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1278/15 од 09.12.2015. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Г.Ч., адв. Д.Г., због повреде закона на штету окривљеног, с`предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, укине обе нижестепене пресуде и предмет врати суду на поновно одлучивање или пак да исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе. Предложио је да окривљени и његов бранилац буду позвани на седницу већа Врховног касационог суда.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Г.Ч., адв. Д.Г., је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1.ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог закона, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом. Бранилац окривљеног који има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети само окривљени у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости искључиво из разлога прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног Г.Ч., адв. Д.Г., као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона, без конкретног означавања о којој повреди закона се ради док из образложења захтева у коме наводи да је због погрешне оцене изведених доказа дошло и до повреде закона на штету окривљеног, да сама примена материјалног права у конкретном случају на основу изведених доказа није могла да доведе до закључка Апелационог суда да се радило о извршењу кривичног дела окривљеног Ч. и да је такав закључак суда ван сваке разумне сумње, чиме се по оцени Врховног касационог суда указује на погрешну оцену изведених доказа и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

Како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцена доказа сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП у којој су таксативно набројани разлози због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек – захтев за заштиту законитости не представљају дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека, то је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                               За председника већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                               Веско Крстајић, с.р.