Против другостепене пресуде, тужилац изјављује благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на начин прописан одредбом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14), који се примењује на основу члана 506. став 2. истог закона и донео одлуку као у изреци из следећих разлога:

Ревизија тужиоца није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог, на радном месту пословође погона динамо жице на основу уговора о уређењу међусобних права и одговорности од 02.02.2004. године. Између фабрике Л.ж. Б. као продавца и Г.и. ДОО као купца закључен је уговор о купопродаји имовине туженог дана 15.04.2008. године. Чланом 4. уговора утврђена је обавеза туженог као купца да прими у радни однос 154 радника и са њима закључи уговор о раду на неодређено време. При томе је сагласно Закону о раду, купац морао да поштује затечене нормативне акте са важношћу од једне године од дана закључења тог уговора. Над туженим је решењем Привредног суда у Зајечару Ст бр.35/2010 од 12.02.2010. године отворен поступак стечаја. Због тога је решењем Основног суда у Бору од 18.02.2010. године прекинут парнични поступак а потом настављен решењем од 16.08.2010. године и списи предмета су уступљени Привредном суду у Зајечару као стварно и месно надлежном суду. Решењем Привредног суда у Зајечару број Ст 35/2010 од 29.10.2010. године обустављен је поступак стечаја над стечајним дужником, јер је решењем тога суда Ст 35/2010 од 21.10.2010. године потврђено усвајање плана реорганизације поднетог од стране стечајног управника дана 09.07.2010. године, код стечајног дужника Г.и. група фабрика Л.ж. ДОО Б.. Привредни суд у Зајечару се решењем пословни број 2П 630/2010 од 22.11.2010. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање у овој парници и предмет уступио Основном суду у Бору. Висина мање исплаћене зараде и разлика мање исплаћеног регреса утврђена је економско- финансијским вештачењем.

С обзиром на тако утврђено чињенично стање, првостепени суд усваја тужбени захтев, примењујући колективни уговор туженог, као акт, који се примењивао и по истеку рока од годину дана до ступања на снагу правилника о раду.

Другостепени суд у одлуци о жалби туженог изражава супротан правни став од израженог става првостепеног суда, преиначује првостепену пресуду и одбија тужбени захтев тужиоца.

Ревидент у ревизијским разлозима изражава супротан правни став од израженог става другостепеног суда.

Ревизијски суд не прихвата у ревизији изражене правне ставове. Чланом 167. Закона о стечају прописане су правне последице потврђивања усвајања плана реорганизације. Ставом 1. наведеног члана прописано је да по доношењу решења о потврђивању усвајања Плана реорганизације, сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника одређене тим планом уређују се искључиво према условима из Плана реорганизације. Усвојени План реорганизације је извршна исправа и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена. Правне радње које предузима стечајни дужник морају бити у складу са усвојеним Планом реорганизације како је то прописано ставом другим. Непоступање по усвојеном плану представља разлог за покретање стечајног поступка у смислу члана 173. истог закона и за спровођење стечајног поступка банкротством стечајног дужника.

Правноснажно решење о потврђивању усвајања Плана реорганизације од 21.09.2010. године према члану 167. став 1. Закона о стечају, а у вези члана 13. став 1. тачка 5. Закона о извршењу и обезбеђењу представља извршну исправу и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена. Права свих поверилаца могу се остваривати искључиво у складу са усвојеним Планом реорганизације.

Економско-финасијским вештачењем утврђено је да је тужени у току трајања поступка стечаја делимично исплатио потраживања запослених на име зараде и утврђено је право на исплату регреса за 2009. годину, сагласно члану 4. тачка 4.12 Уговора о купопродаји за период од дана потписивања тог уговора закључно са 15.04.2009. године. Ова чињеница утврђена је и из обавештења Агенције за привредне регистре од 04.08.2009. године, која Агенција је вршила контролу и надзор у поступку приватизације и проверу извршења уговора о купопродаји.

У таквој ситуацији правилном применом правила о терету доказивања из члана 28. у вези члана 231. Закона о парничном поступку другостепени суд је исправно закључио да тужилац који тражи исплату доспелих новчаних потраживања до усвајања Плана реорганизације, није доказао до окончања поступка, да се ради о потраживању које није обухваћено овим Планом реорганизације нити да се то потраживање заснива на Плану као једино могућем оквиру намирења, већ се захтев заснива искључиво на одређеној правној и чињеничној ситуацији која је постојала пре наступања последица отварања стечајног поступка и у време примене одредаба уговора о раду и општих аката. Стога је другостепени суд правилно применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и одбио захтев тужиоца.

Наводи ревидента о погрешној примени матријалног права нису основани.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић, с.р.