Врховни касациони суд је одржао седницу већа, у смислу члана 286. став 1. Закона о прекршајима (ЗОП), о којој је на основу члана 286. став 2. обавестио Републичког јавног тужиоца, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев поднет, па је по оцени навода и предлога изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Врховни касациони суд налази да се основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је првостепени суд тиме што је донео пресуду којом је окривљеног ослободио одговорности да је извршио предметни прекршај противно одредби члана 250. став 1. тачка 1. ЗОП-а налазећи да дело за које се окривљени гони по пропису није прекршај, учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима као и да је повредио материјално прекршајно право у смислу члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима.

Наиме, из списа предмета и то - Записника полицијског инспектора Министарство унутрашњих послова, Дирекције полиције, Полицијске управе Пријепоље, Одељења саобраћајне полиције број 224-69/15 од 24.07.2015. године о извршеном надзору над поштовањем прописа о безбедности саобраћаја у складу са чланом 297. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који Записник је окривљени - предузетних Н.Џ. потписао без примедби, те захтева за покретање прекршајног поступка и приложених доказа, произилази да се окривљеном Н.Џ., ставља на терет да је „дана 24.07.2015. године када је извршен надзор од стране овлашћеног службеног лица Полицијске управе у Пријепољу Б.Ж. над поштовањем прописа о безбедности саобраћаја у складу са чланом 297. Закона о безбедности саобраћаја на путевима код предузетника, аутопревозник Н.Џ. предузетник Нова Варош као окривљеног овлашћеном службеном лицу за период од 24.07.2014. до 24.07.2015. године на увид нису пружени путни налози и тахо-листићи за теретна моторна возила рег. ознака ..., ... као и за скупове возила у којима су била и прикључна возила ... тако да се није могло утврдити да ли се правилно воде евиденције о издатим и искоришћеним носачима података на којима су уписани прописани подаци (у погледу употребе тахографа, издавању и постављању тахо- листића, њиховом чувању најмање две године) у циљу провере исправности тахо уређаја, провере у погледу укупног времена управљања, пауза и одмора“, те да је на тај начин учинио прекршај из члана 328. став 2. тачка 29. у вези члана 245. ЗООБС-а.

По налажењу Врховног касационог суда, првостепени суд је окривљеног ослободио од одговорности за напред наведени прекршај погрешном применом члана 250. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, налазећи да дело за које се окривљени терети по пропису није прекршај, а уз образложење да је у конкетном случају у смислу члана 6. став 2. ЗОП-а за окривљеног блажи пропис из члана 78. Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима („Службени гласник РС“, бр. 96/15) који је ступио на снагу 04.12.2015. године и којим престаје да важи одредба члана 245. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, бр. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-УС и 55/14), јер дело које му се захтевом за покретање прекршајног поступка ставља на терет, тај закон не предвиђа као прекршај.

Врховни касациони суд налази да је овакав став првостепеног суда погрешан, што се основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Ово с`тога, јер су конкретне радње окривљеног описане у захтеву за покретање прекршајног поступка које су чиниле биће прекршаја из члана 245. ЗОБС-а кажњиве по члану 328. став 2. тачка 29. истог закона, сада садржане и чине биће прекршаја из члана 54. став 1. тачка 19. односно тачка 21. у вези члана 15. став 3. односно став 6. Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима („Службени гласник РС“, бр. 96/15) чиме је настављен континуитет прекршајно казнених одредби.

Наиме, чланом 328. став 2. тачка 29. ЗОБС-а, прописано је да ће се новчаном казном у износу од 50.000,00 до 200.000,00 динара казнити за прекршај предузетник који поступи супротно одредби члана 245. ЗОБС-а.

Чланом 54. став 1. тачка 19. Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима прописано је да ће се новчаном казном у износу од 80.000,00 до 200.000,00 динара казнити за прекршај правно лице или предузетник ако не чува тахографске листиће и исписнице по хронолошком реду и у читком облику прописаном року или исте не пружи на увид супротно члану 15. став 3. тог закона (члан 11. став 2. анекса АЕТР споразума); док је тачком 21. прописно да ако не чува податке са дигиталног тахографа и картице возача у прописаном року или ако на захтев надлежног органа исте не пружи на увид, супротно члану 15. став 6. тог закона (члан 11. став 2. анекса АЕТР споразума) казниће се новчаном казном у износу од 80.000,00 до 200.000,00 динара за прекршај правно лице или предузетник.

Одредбом члана 15. Закона о радном времену посаде возила у друмском возилу и тахографима, у ставу 3. прописано је да превозник чува тахографске листиће и исписе по хронолошком реду и у читљивом облику годину дана након датума њиховог коришћења и дужан је да на захтев државног органа, исте пружи на увид док је ставом 6. прописано да је превозник дужан да податке из става 5. тог члана чува годину дана након евидентирања и да, на захтев надлежног органа, исте пружи на увид.

Како је, дакле, Законом о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима настављен континуитет прекршајне одговорности и за такве радње које се окривљеном основано захтевом за покретање прекршајног поступка стављају на терет, то по оцени Врховног касационог суда није било места закључку првостепеног суда да Закон о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима дело које се окривљеном ставља на терет не предвиђа као прекршај.

Осим тога, имајући у виду да је чланом 54. став 1. тачка 19. односно тачка 21. Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима прописано новчано кажњавање предузетника у износу од 80.000,00 до 200.000,00 динара: „ако не чува тахографске листиће и списе по хронолошком реду и у читком облику у прописаном року или исте не пружи на увид супротно члану 15. став 3. тог закона“ (тачка 19) односно: „ако не чува податке са дигиталног тахографа и картице возача у пропсаном року или ако на захтев надлежног органа исте не пружи на увид супротно члану 15. став 6. тог закона“ (тачка 21), то је по оцени Врховног касационог суда Закон о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима строжији од одредбе члана 328. став 2. тачка 29. ЗООБС-а који санкционише предузетника новчаном казном од 50.000,00 до 200.000,00 динара ако не поступи по одредби члана 245. ЗООБС-а, па је првостепени суд из напред изнетих разлога сходно члану 6. став 2. Закона о прекршајима био у обавези да примени казнену одредбу према окривљеном из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, као најблажу за учиниоца, а не погрешно закључити да „дело за које се терети по пропису није прекршај“. С`тога је по налажењу Врховног касационог суда на описан начин првостепени суд учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима и истовремено повредио материјално прекршајно право из члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, у корист окривљеног.

Налазећи да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, Врховни касациони суд је уважењем захтева утврдио да је наведеном правноснажном пресудом Прекршајног суда у Пријепољу, Одељења у Новој Вароши I-5Пр бр. 6326/15 од 24.03.2016. године повређен закон у корист окривљеног, не дирајући у правноснажну пресуду против које је захтев поднет.

Из изнетих разлога, а на основу члана 288. став 1. ЗОП-а Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                   Председник већа-судија,

Зорица Стојковић,с.р.                                                                                    Невенка Важић,с.р.