.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Ус 27/2016
11.01.2017. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Mирјане Ивић, председника већа, Звездане Лутовац и Божидара Вујичића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући сукоб надлежности између Вишег суда у Лесковцу и Управног суда, по предлогу АА из ..., за одређивање привремене мере у смислу одредбе члана 32. Закона о заштити узбуњивача, против туженог Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Управе за ветерину, у предмету заштите у вези са узбуњивањем, у нејавној седници већа одржаној дана 11.01.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој правној ствари НАДЛЕЖАН ЈЕ Виши суд у Лесковцу.
О б р а з л о ж е њ е
Виши суд у Лесковцу је поднео захтев за решавање сукоба надлежности са Управним судом, Одељење у Нишу, који се решењем II-1 У-Уз 5/16 од 17.11.2016. године огласио стварно ненадлежним за поступање по предлогу АА из ... за одређивање привремене мере у смислу одредбе члана 32. Закона о заштити узбуњивача, против туженог Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Управе за ветерину и предмет уступио Вишем суду у Лесковцу, као стварно и месно надлежном.
Решавајући настали сукоб надлежности у смислу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС" 116/08... 40/2015), по налажењу Врховног касационог суда, за решавање у овој правној ствари надлежан је Виши суд у Лесковцу, на основу члана 32. у вези са чланом 23. Закона о заштити узбуњивача (''Службени гласник РС'' 128/14) и члана 4. став 1. тачка 10. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (''Службени гласник РС'' 116/08... 101/13).
Одредбом члана 23. Закона о заштити узбуњивача је, између осталог, прописано да узбуњивач према коме је предузета штетна радња у вези са узбуњивањем има право на судску заштиту. Судска заштита се остварује подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежном суду, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета. У поступку судске заштите надлежан је виши суд према месту предузимања штетне радње или према месту пребивалишта тужиоца.
Одредбама члана 32. истог закона је прописано да у поступку заштите у вези са узбуњивањем или у поступку из члана 27. овог закона суд који води поступак може одредити привремену меру у складу са законом којим се уређује извршење и обезбеђење. Предлог за одређивање привремене мере може се поднети пре покретања судског поступка, за време трајања судског поступка као и по окончању судског поступка, све док извршење не буде спроведено. У току поступка суд може и по службеној дужности да одреди привремену меру.
Одредбама члана 33. истог закона је прописано да је суд надлежан за поступање по тужби за заштиту и у вези са узбуњивањем, надлежан да одлучује и по предлогу за одређивање привремене мере који је поднет пре покретања судског поступка.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова, решио као у диспозитиву овог решења.
РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ
дана 11.01.2017. године, Ус 27/2016
Записничар, Председник већа - судија,
Рајка Милијаш,с.р. Мирјана Ивић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
ан
