Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању по конкурсу објављеном у дневном листу ''…'' 26.07.2013. године, за пријем у радни однос једног извршиоца за послове радног места развоја социо-руралне инфраструктуре, тужиља је код тужене засновала радни однос на одређено време до годину дана, решењем од 02.09.2013. године. Решењем од 12.12.2013. године , утврђено је да тужиљи престаје радни однос пре истека рока на који је заснован. Против тог решења тужиља је изјавила приговор који је одбијен решењем начелника Управе од 08.01.2014. године. По извршеном редовном инспекцијском надзору управни инспектор је предложио меру престанка радног односа тужиље, која је засновала радни однос на одређено време, супротно члану 37. Закона о раду, након чега је начелник Управе за пољопривреду и развој села поступајући по предложеној мери донео овде побијано решење о престанку радног односа .

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је поништио побијана решења, а одбио захтев тужиље за враћање на рад.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду у усвајајућем делу, тако што је одбио захтев тужиље за поништај побијаних решења, а у преосталом делу одбио жалбу тужиље и потврдио првостепену пресуду. За своју одлуку дао је разлоге које у свему као правилне и потпуне прихвата и Врховни касациони суд.

Одредбом члана 64 а) став 2. тачка 1. Закона о радним односима у државним органима, прописано је да се запосленом отказује радни однос ако се у року од једне године од заснивања радног односа утврди да је радни однос заснован супротно закону. Према члану 37. Закона о раду (Службени гласник РС бр.24/05,...54/09) радни однос заснива се на одређено време чије је трајање унапред одређено када су у питању: сезонски послови, рад на одређеном пројекту, повећање обима посла који траје одређено време и сл. за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или са прекидима не може трајати дуже од годину дана.

Решењем начелника тужене од 02.09.2013. године, тужиља је засновала радни однос код тужене на одређено време на радном месту „послови развоја социо-руралне инфраструктуре“, који су у то време били систематизовани Правилником о ситематизацији послова и упражњени.

У поступку редовног инспекцијског надзора, управна инспекција је утврдила да је са тужиљом радни однос на одређено време заснован супротно члану 37. Закона о раду, због чега је начелнику туженог предложила доношење решења о престанку радног односа тужиљи.

Како је у року од једне године од заснивања радног односа утврђено да је тужиља засновала радни однос на одређено време, супротно члану 37.Закона о раду, ради обављања послова који немају карактер сезонских послова, послова на одређеном пројекту или због повећаног обима послова, већ послова који су актима туженог у том моменту били систематизовани и упражњени, настао је основ из члана 64.а) став 2. тачка 1. Закона о радним односима у државним органима, за доношење решења, којим је утврђено да тужиљи престаје радни однос пре истека рока на који је заснован, па нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Осталим наводима ревизије не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде, па је Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. ЗПП.

Председник већа - судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић